Adam Bid

АДАМ БИД | 547

за државу, јер како би се одржале високе цене, да није њега. А ти Французи јесу. наопак народ, колико ја знам; и шта можеш друго него да се побијеш с њима.

— С једне стране јесте ви у праву г. Појзере рече Крег — али ја ипак нисам против мира; — да се одане мало, брате. Можемо ми мир прекршити кад хоћемо, а ја се не бојим Бунапарте, иако веле да је жесток. То рекох јутрос и Милзу. Ништа вам он није разумео што се тиче тога Бунапарте! А ја, затри минута сам му широм отворио очи, да види што за годину дана није могао да види у новинама. „Јесам ли ја баштован који се разуме у свом послу — велим му — или нисам>“ „Зацело јеси“, — вели он, јер он није рђав човек, тај подрумар Милз, само је пританке памети. „Ето, ти говориш како је Бунапарта жесток; а да ли би ја био добар баштован, и показао што, да су ми дали рало трњуше да на њој радим“ „Не би“ — вели он. „Е па тако је и са Бунапартом“ — велим му ја. „Он може бити и вешт човек — није по рођењу Француз, како чујем = али шта му то вреди кад су за њим само мусијери 2“

Крег застаде за часак, па онда погледа унаоколо, после тако сјајног сократовског доказа, а онда додаде, лупивши бесно у сто.

— Шта, то је сигурна једна ствар! — а имаи сведока за то: — Французи, у једном пуку, где је недостајао један војник, обукли једног мајмуна у војНичко одело; и одело му тако жестоко стајало, да нико није могао да распозна мајмуна од мусијера.

— Гле сад! — довикну Појзер, на којега је то јако утицало и с политичке стране, а и забавно му било као причица из природописа.

— Де, де, Креге, то је мало претерано — рече Адам. — Биће да и ви сами не верујете у то. Све је то лаж, да су Французи такви јадници. Г. Ервајн их је видео у њиховој земљи, па вели да има тамо пуно красних људи. А што се тиче науке, проналазака, заната, има ту ствари у којима смо ми добро заостали за њима. Лудо је потцењивати непријатеље. Каква

35%