Adam Bid

АДАМ БИД 549

муку уши. А за остало, она је као и све друге жене; мисли да ће два и два бити пет, само треба да удари у плач, и заокупи то говорити.

— Да, да! рече г-ђа Појзер — слушајући тако неке људе, човек би помислио: мушкарци су тако бистри, да могу пребројати зрна пшенице у врећи само кад их помиришу. Они виде кроз врата од житнице, дакако, виде. А можда у толико мање виде оно што је пред вратима.

Мартин Појзер се тресао од пријатног смеха; намигну на Адама, хотећи да каже да је Бартл награбусио. — О, жене су врло мудре — рече Бартл с потсмехом — јако су мудре. Оне ти знају ствар пре него што су ишта чуле о њој, и знају шта човек мисли пре него што је он мислио.

— Сасвим могућно — рече г-ђа Појзер — јер људи су већином тако спори, да их мисли претекну, и они их могу да ухвате само за реп. Ја ћу вам побројати редове у чарапи од пета до прстију, пре него што човек намести језик за изговор; а кад најзад проговори, не знаш шта је оно што је рекао. Мртво пиле најтеже се излеже. Али, не поричем, жене јесу луде. Бог свемогући удесио их према мушкарцима. |

— Жена према мушкарцу! — рече Бартл, — к'о со у очи. Ако човек рече то и то, жена ће сасвим обрнуто; ако човек жели топло јело, она ће му донети хладну сланину; ако се он смеје, она ће да удари у цикање; она је такво створење према човеку, као што је обад према коњу: има таман онај отров који човека жеже — таман онај отров који човека жеже.

— Да — рече г-ђа Појзер — знам ја шта човек воли: да је жена каква ћурчица, да гледа у њега као у Бога, радио он добро или наопако, да му рече хвала кад је ошамари, да се прави да не зна да ли треба стојати на глави или на ногама, док јој муж не каже. То тражи човек од жене; хоће да има код куће луду која ће њему говорити да је мудар. А има људи