Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

У г.агоУ ввмља: се.м оезЈАК раоподељут© ово ју ©копоатбlДИ' 4 ш V ™тЗУ и одрећуЈМ шт&јће д хзд ће коЈе годжне да с©з’е* 4)-Најзад правом да оваки може да о.& одузки тестаментом .или да на нвки други начин може пронети ево јину на своју децу, Уер се оматра да је свозина тек окда права шд се може нренооити на потомк©| јер тако човек на ноки начи сабе крабри да не ради оамо’ва оебе него и за овоје потомкв, Постоји други програм свжх оељачкид парти|ја ? а I то је онај који ов однс г-и вв. земљорадничке раднике иди насамник©* Сасвим је окда разумљиво да је у програму земљорадничких видимо јвдан одељак ко.ји говори о зажтжти на јамника« За њих се -трани кајаинида у натури, ппата помоћу отана. хране s одела, како би се «>ни шо шже привезали за -оамо агрикутуру* Ако доби је новада, радкиј^Етежити. да оде у варож. У буржуаским сељачким партијама пидимо тендокдпју да ое земљорадник веже еа земљу, на тај нанжн што ћему оо д&ти мање пара а вжше унатурн« Предлаже се награђиваде радника помоћу изб©оник тантиена, д& бз се земљорадкик окурагжо; поред његове најамЕКце која је нздовољна, да ће му се један д&о од жетв©, један процекат цедокупног прикооа годижњег, како би био з&интереоован у само производби. Рад сељачки ем а вшсе мапе овзенозда карактвр. Ту се ке може преотати са радо,%у сзако доба као у фабрикама, јер има по олова којн ое морају свршити у једном врвмену. Због тога се предлаже да ое радиницима даду извеоне премије и да се на тај начин радннци приводе на тај преконерни рад, који је нужност у земљорадње. За се ,затШ продвића.ју и колективни уговори, ко јк се склапају пзмеђу сопственика в група раденика. На та } на • пин би радшк био везан оодидарнопгћу са другим радницимаЈ а у исто зреке неможв да прекике уговор са овојкм газдом кад он хо и што уе главно неможе да га уцењуЈв. s>ега не обавезује са мо н.егрва групе« У том циљу се искоришћују оиндикати којих има ина селу; уговорк се склапаЈу измвђу синдиката

100