Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

102

ра се тглатити правично оштета *,било од што доби јају зеиљчј било од државне Придикои експроприадиЈв коЗ® се врше у општем интересу,( за келезницу, расадншс, парк, ут* ледно имање) ће увек морати да пдати оштету. Док оициЈИ шстичлл откуп, ови бурхаскн ттрограми га предвиђаЗу- В&ља указати прстом на опаоноот која поото^и од тога, да се сењадн форкирају у засебне политичке партжје. • • То питаље још није нау§но обрађивано. Ми немохемо да примвио као непобитну чвњеницу да се оезв&ци могу организовати у једну одређену подитичку парти Ју. Два циња норамо раздиковати у зем њррадничким политичкнм партијама, и на њима ћемо отудиратн ©фи касноот сељачкик партија, циљ одбрандбен и циљ васпитан. Кад ое оељаци у партије, онда то раде у првом реду због тога што хоће да се бране. Ведеди смо как за разлика поотоји између вароши и села, између индуотрије и трговине и којиоу ове принципи руководили политичаре, који предлажу форзшрање земљорадничких партија. Једна отвар је несумЈшва, тојзе да дала не постоји равнотежа, која би требала да постоји између оела ивароши. То ое нарочито у нашој земљи. Док је у Аустрији, Немачкој, Чешкој та равнотеха између села и варопш прекинута* Она се све више прекида у колико се индустрија развкја. Док су з&роши некад биле само више или мање привредне тачке на географоким картама, данас вароши раоту ове више, и све ое више одвајају од села. До вкоро-жоге данашње варошице биле оу оел& . Барош оу данас у многоме фзо ризиране, онв имају више светлооти, бољу културу, бфтву адаинистрацкlу и т.д. данао оу чак и оа званичне стране становници вароши обезбеђени да добију брже правду и да своје економбве, интелектуалне и ошпте култур#е потребе задовоше у најповољнијим условнма. Велики оудови, велике шкоде, велике болнипе ж друге потребне уотанове налазе ое уедвно у варошима« Отуда ј© раашЈШвс да је од прв једно 50 година п#сталз у свима зешвака