Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

ко није уопво да добије за оебе онај део којж му припада. Те обобине америчког живота кмају у евби кечага дивл.вг, јар ое свима вољама поотавља нуна одобода, онк којн су одаби проладају, они који оу јаки поотају још јачн. Јаваају ое ратни богаташи као нечурка пооде киже. Т&ко видшо у доба од 1860-I|7§годда се на ре&ачких кмаља поввћава оа деоет проц@ната г док ое међ тшј вредност тид оељ&чких инаља с& 80$, вредноот инвентара за 25$ и вредност отокв за 4§s* У иот® доба јављају ое оа овии отрана гласова, подоећају на оне, који ое чују понекжм земљама данао пооле рата; „ да ди шш краја пуотош и грабежз||% Ш ш т-џте изаћи из хЛооа, далк има начжна да ое овет опаое ©д наЈезде екоЕдоататора и анве на рачун Тада ое » јавља поклич: 8 т\* 1&3 покли& ће доћи од једног сељаза Оливера Еели, ко|и ће д©||и и нредлохити људима да се организујуи да отворе тзв. гранже(ведикв зштнице)*oн ће ш ти еижово отвараље,нарочито пооле Једног свог личног иокуо ое оврпшо грађ* рат, он Је био ангааован од Вашвд»тон \ оке 'владе, да оде на |уг ко ји је био побеђен у рату и да поку ша иззеоак додир, извеоан опоразун између Оевера и Југа* Он де обишао оав Југ и при повратку изјавио је/ да ое никад неће оложити док иду за политичарима/: „Политичари никад неће ва<^поставитн у овој земљи; до мира и реда ћв ое доћи једино организацијом ,ж бр&токин оавезом између народа, без учешћа влад© џ влаота 3 (унаше времз, те нам речи чудно одјекуЈу, међутим то ј© врло, знач&јно за оитуапизу у којој ми сами живимо). 0н је припад&о Фран-мао анском покрету ћ мкслио је да људ© треба органжзовати по том' моделу. 0н Је предложжо да о© његова организација зовв ред домаћина*. IВ72.годо,оаотају о ое ооновачи тога покрета ж Кеди јв био нвабран за оекретара*,0н не оамо да водж жрошгааду шђу бво јш већ п@шњ& ' ширу прошагалду нвђу осталш -аудшва, тако да з& две годи-

117

ТЛВАК 50*

АГРАРНА ПОЛИТИКА