Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

131

де да сезвацша по јефтиној цени даду иавесне проибводе- Еод нас има орзоких економата ? којима није за циљ да набавзвају 5 ади ицкоји уагред то чине ,они снабдевају сељаке чаурака свидене бубе, Јк„ Међутт има дедна друга форма удружења не кооператиЕНИх организациЗб. специјално оељачких* то оу ферн©р=.Елубови у земзБорад® сжндазати у Француоко.ј, разти културно- просватна којих наротто, има кного у Немаа и код нас их има 145 у обжку подружина* Она такође вр ше узгред снабдеваае сељака« У Француоко ј и Бедгији нарочито оу развијени зензворадтшчки оиндикати и они врше сдичну улогу« 7 Руоији Р Америцн ш Еемачкој то раде радничк® слободна удруже Разлика је у томе г што бвлгијока и француока друштва имају оубзенциЗу од док у Америци она су слободна и нжоу под коктролом држава® Трећа форма кооперативног кабављања на оелу јеоте кооперативни креднт, о кске омо јуче говорили* Ту ое под видом кооперативног креднта скрива чеото пута набављачка акци“ ја® Имамо на пр® у Русији велики Кредитни Савез у М©скви ? чмј© су операције за д*7% у позајмзшвању, а 90 Ђ% у набављању® То оу- чксто ‘ кредитне уотанбвв, ко.је у отвари баве окабдевањша ошвака производшша* Исти 1е олучај у Немачкој* Долазимо оада на чисто набављачку задругу® Задруге су нарочито развијене у не т тш зешвта у тоЈ Фојми чиото наоављ&чкоз% И то у Немачкој 1919 годин© 5717 задруга оа 508=> 49 4® члана и оа обртом за ту годину од 446в2бб®599 марака У Италији 1920гч било јв 907 таквих потрожачких задруга са 446 «589 чланова, а са годижшш обртон од 56 8 * 71 7 * 440- У Холандпји ималк омо 1910 године 996 таквих задруга са 7 4*448 члана и обртом од 18 .601 571 флорина« У Жведо г 'оЗЈ 800 задрута оа 40 000 чланова* У Тапану (1919 гО 4ук задруга оа чланов&| у По&от ~Ј 407 задруга 9 са 50-061 чланова® Најзад, у Чехочловадко ч&бавњачккх зекњорадничках задруга оа 85 980 чланова.