Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

но и трбћа зхрерађевина јеоте кад ое бравшо претзара у хдеб* 0 првобнтнвм прерађ©БИнама прво ћ&о говорити и то о бизвном *•». . ■ —... - * ттооЈге тога долазе прерађевине од животиаа и наззад ћежо говорити о продаји вше прерађених произзода? Почећамо оа кооперативама за продају кита, воћа,? сжроврг памзпва, дана 5 дузана и т2дs Одмах ваља забедежити да ћа Сзаднаана Амвричка држав® у овом излагању заузети цен•трално ж окоро целозјупво меод?о. ј Сзедињене Анеричк© Државе, заузикају у производњи жита најБићо мео.то*’ У Сзедиаенжм Државана ша за кооператжвну продају жита 8750 задруга, за продају врћа 1112, задруга ®а продају-- 541 задругаФ Највеће место заузшају кооператжзо за продазу жита? То ееје нж мало изненађузуће за нас, ношто је жито одиста цент-! рални производ |*лавни предгтет. звнљорадничке про- ? иаводњео 1 Америди ое жито производж виже нећо игде на сћет јЈ Ж за продаду жита има несразмврно много вше у Сједињбким Државана него у континентадним земљама. Ј Акершж имате 2750 кооператиаа за продају којзша треба додатн 555 таевих кооператива у Канали, док у Чехословачкој ша свега 23 тид Еад у&оредите те бројове онда ће те видети и разумети колико је огромна цифра која долази на рика је једжна зешба која извози жито на ввлшвоЗ Годшња же тза износи 28 мизиЈаци кгр;Та ја цифра отална или се ско тте цнфре креће жвтза жита за последњих 10 год«? Од тога доба 70, Ђ% остаје у зеш&и где се троши, а 29, и 7 кзкоск се ш продаОд тога 19,48$ долази на продају помоћу ооталих 80$ продај© приватних тговина? Еооперативе нродају дакле 1/5 жкта у Америчким еједиљеним државамаУ У Еанади налашмо сличан цокрет као и у Заразлику, У Еанадк јекоолера ција за продају док је уАмериди децвнтралПрованаУ Европн скоро не видимо кооператива за продају кш,"

145

ТАБАК 37.

АГРАРНА, ПОЖТЖА