Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

16

ил ешеа.о.ду ; која је 7,једно јодна од најбурнијих историјскш: пвГ риода. кад је оам фвудадни рувжим постао а кад је њему ударен корен*, кад је на неки начин израстао из земље. Покушаћу да вас првнесем у оно. доба кад је римока царевина пропада.. кад су варвари са свии отрана навалнли на Европу и нагрнули у Француоку и Италију. Замислите какво је стање бидо у то доба у цивилизованој земљи Италији ? у полуцивилизованој ззмљк, ■< ч. Галији или француско.]. То је време задње ршгоке шшврије. На чеду императора који има своје чиновнике сву. да Цар упразља целокупном рхшском империјом помоћу овојих , намеснзпса. Неђутим тај ца.р који 30 ' ч на први поглед сземоћан у отвари* ,'Ш, може да залтева нсолушност само од рвозв на^ближе околжне, али не може да контролкшв он©,. ко ји в.рше његову вољу на.свима отранама света. у Азији, у Европи, на острвина* Гувернери поЗадинкљ провинција одговарали су за овоја дела у % цивилном погледу док. у крквкчном погледу киоу моглц да одговаразу, зер.су били одаоворни оамо пред царем.а Требало је да дођу у Рим па да буду стђани« дто 3© било услед ведике удаљености немогуће? они оу бшш скоро потпуко ноодго ■ ворни* Савет којк би могли из тога .стања да извучемо није изгубио своју важност ни данас. Једна држава мора да врди рачуна да одговорнооти ,не буду одзећ сконцентрисакв, да уцрава не буде оамоса једном главом, јер кад је једна глава .ништа лакше него је бдс#ћи. Ринска хшеперија ја прспала због тога што се све провинцизе нжоу браниле саменего је свака I одбрану чекала из Римаг Становништву је требало ©нергичне заштите. Међутим сд римскик гувернера није могло да добизе ншсакве зашткте« Тако јв билс остављено на милост и не-милост варварских најезда* Огромна админиотрацжја к бирократиЈа је била полегла по народном телу са безброј хшого гдава и руку ? али у моменту кад су накшлк варзари. ока кије б.ила уотац-у