Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

енергеје за њено спрозођење« Међутим то није олучај и што је нај-торе и она земља која је лодељена сељацима обр&ђивана јв врдо рђазо* тако да данао икаи© овакев који нвћу да кри јеи јер је он отвар&не Принос од хетве данао* јв 4-5 аута него пре када је ова зенља била у рукама веле влаоника* Разлога зато има много. и ми ћено имати прилике да их иопитамо« За оад неоумш|во звдевд&вижврв .шају један јак аргуменат у овојкм рукама* којии ое они ж олу«© а који се оаотоЈи у томе* да з&једкица ина кного мане пркода од кад седахш оами управљају земљом него кад оу оељаци радили к& туђим имаау као најамници или као закупци* ДРУГА АГРЕАРНА РЕвОРЖА. Прелазжмо на другу агреарву реформу коЏ ое ' . ■ ■ . 'V оаотоји у иззеошш керана # кофе н© задиру у сам и које долазе пооле прве рефорне, али која Је тек додннјв иввржвна« Алљ..?аж. • да Вао опег потсетим на спштиноко кмаве* на руски мкр к на општи заједнички поовд. о којим омо говорилио Треба да зжат© да би била једна велика олакшица за звмљорадничку прокзводњу кад нвби читава једна облаот лажала као заЗедничка овоЈкка и ш тај начин потпуно занемарека> У феудалном рсжину пооод је био отрадовгто ра опарчаж* Трећа тачка. агрвартв' реформв зекље Дерто откл&вшње те раопарчанооти. Треба оак привреднпк.да одређујв* шта ш кад да да једнон речи сан ноже да организуЈе овоЈу , прквЈедус-аор реч организ&циЈе апоолутно неможе да се прике*ш у феудалном гл чику обрађивања. У модерноо агрп-културн оргаПИзаци|& можо да оо примеш окбро теликђ исто колико и у пшсуотриЈиЗо) АГРЕАРНА РЕФОРМА У ЕБРОГШ Прва агрварна рофорна , иле укндањв феудал»ж>.

37

ТАВДС 10 *■

АГРАРНА ПОЛИТИКА • ч