Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

притиоак ка еељаке поотојао овуде* Најтежи Је био пожокаЈ оних крајева где се влаот центрадне управе олабо ооећала( Угарока^ Гадиција, некк делови Чашк@)» Ера&евока влаот Је увек гдедала гС да жто већи део звдое оотане изван вдаотелиноког притиска буда подзргнут директно владаоцу® Покушај Јоонфа II да ове кмето зоке дажбине оведе на једну вроту десетка(lss од укупног прино еа земље). ниј@ уопео» И тек побуна од 1848 грд поот&вња тштаб@ ое&ачког оолобођењао Додазе патент з& патентом ( 7-.с@пт= 18 4 и 7 март s . 5 авгуот 1849»., 85 оепт. 1850), и властеди ое одузима I©дно по јадно праве, али окоро радовно уз ,одштету» Половкну одштет© дала је држ&ва а половину оењ&ци 3 з& 80 годУ целој Аубтро-угарокој некиж 5 4рoo племића добидо ј@ н& им@ ожтате око 560 милжона форината» Оотали оу под притиоком влао твдинових права г с&мо сед.&ци којк оу били настаљени на таБ» п ( Цомкнжк&лно ј земљи без права касд@ђа ; њидово олобођење н&отупжло Је делом 1868 3 & далон тек ка концу оветског рат&» Долазкмо на РуожЈућ т вемњу најважнилу у и©“. ториЈм реформв § због тога штоје он& пре овета н&јви ж© и жто Ја ту наЈвише посла имало да ое оврШз Јер је полокај оезШса ту био најгори, управо ропоки* Тек 19фаб руара 1861 год* после руског пораза у Крнмоком рату, царским манифеотомз Александар II * п високом вољом сводом даоје сењацима оно што им Је цароком виооком бозбом било одузето*, н& име Хи ССспАао вратко им Ј@ земљу у великој мер^Г"Сељаш употребљени у влаоте линокш дворцима к®в поолуга ( око Јвдан милион људи) добжј&зу Дћчку олободу, али не Нужицима ов даје и нежто земља али не ове што ј@ дотле радио, количина уотупњене земље била чеото минимална, тако да су се сфваци у отвари претворили у влаотелинске наЈамнике. Пак је садш- '.'фдак мор&о узимати под закуп и Један део оне замље коју Је уз дажбине л. влаотелинв« Мвђутим, издатци сељака су ое Јако увећаж г ЈфвЗбжж-дфж&вног апарата® Сењак ое задужујб све вкше* 0 потпу

41

ТАБАК 11»

АГРЕАРНА ПОЛИТИКА