Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

да ое употреби боље семе ? јер га сељаж оам одабира. несумљива надмоћноот малога пооеда јеоте у гајењу отоке, нарочито домаћих изузкмајући овце н стоку од раое* У том логлвду мади посед чнје ништа ис» под ведиког поседа* Мади посед има неоумљиву надмоћноот у воћаротву, повртаротву и животињаротву* Нарочито ое не могу вртови обрађиватк туђом радном снаго« Најзад норамо забедежити, ,да сви они који бране малу својину, то врдо ретко чине из технич■% - ■■ - ■ ч кбг раздога, већ најчешће из социадних и подитичких разлога * ■_ ■■ • . Раоподеда зеш&е на веднке в маде пооеде врдш се, у остадом,по саовим другШЈ критерифуааг него што з'е рентабилноот газдинотва^ 1 МеЈшо се истакли содиални и поаитички значај земљорадње у олжте, сад оамо можемо да напоменем-© да ое иотиц&ње тога значаја, у главном односд на оело и ка ситну сопотвеност* Нациза црпе сзоју снагу из оела* А у политжди ове партиЈе на влади имају рачука да се оолоне на село, као на Iедак конзервативан еле менат, који се тешко мења, који је најмање подложан нобим идејама, и према тше у интересу је нарочито владаЈућих класа да €^ сопотвеност на селу што више пропшри* Ваља приметити з’ои то*да у Америци па чак и у Белгији, Француокој, Оеверноз" Италији и Јужној Неначкој мали пооед добија све више маха,нарочито у близини индуотр*и трговачких центара. И у колико се диже социјални и културни ниво сењака, у толико мали посед бива рентабилнизи, јер сељацж умеју боње да раде* Много ту доприноеи и организовање земљдраднжкау задруге, нарочито у задруге за јефтин кредит« Ја с&н већ раније рекао да можемо сматрати најновију руску револуциЗУ као Једно зеликс генералисање оитних пооеда« У теориоком погледу, ц? бранноци ситнога поседа ниоу без права ћ ?р:ена томе могу рачунати на његову будућност* Кеђутим .мор-амо да учинимо извесне ре * зерве у том погледу и да потражимо рђаве стране мадога гавдин-” отва » Пре свега сопственици малога поседа су везани за отаре

62