Agrarna politika

нису куповали, и све је замрло, најпре трговина па занати, и најзад индустрија. Банке су оћорпле каматну стопу, јер сељаци више нису ни хтели ни могли да се задужују, а осталима се више није рентирала висока камата.

Данас се за целу привреду постављају ова два главна питања: како подићи произвођачку способност сељакову, и још више како повећати његову потрошачку моћ. Цела аграрна политика у нашој земљи да се свести на бригу око решавања ова два питања.

4. Пољопривреда је резервоар здравља и физичке снаге.

И то се увиђа све више у колико се веће масе људи гомилају у градовима, где се станује и ради без довољно ваздуха, где се много замара, брзо живи, телесно и живчано исцрпљује. Градови су за последњих 50 година учинили велике напретке у погледу снабдевања водом, зидања стакова, поправљања хигијенских услова живота и рада, у избегавању и лечењу болести, па ипак је смртност у њима врло велика и просечан људски век врло кратак. Ту се, с друге стране, закључујемање бракова, азакључени бракови су мање плодни децом. Оскудицау ваздуху, довољној издравој храни,тежак рад, недовољан одмор, инарочито живчани потреси градске хуке, — све то чини да је физичка снага градског подмлатка мања. То се нарочито огледа у великом броју неспособних рекрута који долазе из градских центара, нарочито из радничких и сиромашних слојева. Не треба из овога закључити да су хигијенски услови на селу идеални, али је очигледно да се тамо од великога броја рођених одабере један изврстан кадар расно-биолошких примерака, који се у граду не виде. Истина је да су ови људи врло мало отпорни кад једном дођу у град, зли они ипак освежавају градски живаљ, и дају добру подлогу за сдржавање расе. Оно шго се у варошима посгиже тек великом личном негом, колективном хигијеном и у последње време спортовима, то се на селу добија природним одабирањем најотпорнијих, чистоћом ваздуха, добром водом и сталним физичким радом на отвореном пољу.

Пољопрпвредни народи множе се брже него индустрискп. Док је Немачки иарод од 1871—1914 године порастао за 60%, руски народ порастао је за 120%. 1 Рађање у Југославнји једно је од највећпх у свету. Највише се рађа у Сев. Србији: 40 на 1000 у 1923. Највећа је смртност у Бачкој —Банату (22 од 1000 у 1923) , нарочито код деце: од 1000 рођене деце умрло је 87. У целој земљи, мушке деце умре до 20. године окоЦзОД целокупног броја рођених. Прираштај становништва је, и поред овако страховите смртно-

• А. Damaschke, Marxismas nnd Bodenreform, стр. 5.

6

УВОД