Agrarna politika

унесена у цео један систем Политнчке Економије, али се бави више правшш него економским питањима, и више приказује аграрне односе у прошлости него данашњу пољопривредно-економску стварност. Мих. Вујић, М. Нинчић, М. Влајинац, В. Бајкић, међу Србима, Блаж Лорковић, Шандор Брешћенски, Фран Милобор (у чијим Изабратм поглавмша је аграрна политика третирана већ сасвим савремено), Ст. Дежелић, 0. Франгеш међу Хрватима, обрађивали су врло добро поједина економно-политичка па и аграрно-политичка питања, али нису дали систематских радова. Проф. М. Ившић 1 је на крају своје књиге о нашим аграрним проблемима формулисао један програм аграрне политике специално за Југославију: ликвидирање односа из прошлости (расподела земље, укидање кметства, чифчилука и колоната), унапређење садашњег стања (унутрашња колонизација, комасација, наслеђе, кредит, настава и просвећивање, извозна трговина), техничке мере (обрада необрађеног земљишта, стока боље расе), припремање будућности (сељачка породична својина, пољопривредни кредит, просвећивање, кооперативе, финансиска политика, пољопривредна статистика). Програм опширан, недовољно сређен, каквих се много појавило у часописима и листовима у доба привредне кризе, после 1924 године. 2

11. Постаанк п развој аграрне политнке.

i. Onimnu поглед.

Ни старијег предмета, ни млађе науке. Земљу људи раде одавно, земљом и њеним плодовима се баве од увек, а о пољопривреди и пољопривредницима води се рачуна тек од две-три стотине годика. Права аграрна политика или старање државшх илџ јавно-правнах тела о унапређењу пољопривреде и о бољим односима међу људима који поседују и радв земљу таква политика једва је стара ШОгодина.

Средњи Век у Европи.

У Старом Веку, цела култура је била скупљена на обалама и у градовима. Било је слободног рада и малог сељачког поседа, али је предоминирало ропство и велики посед. Са стварањем римског царства, страховито се проширила површина ager publicus-a, и тиме

1 Milan Ivšić, Les problemes agraires en Vougoslavie. Париз, 1926; 376. стр. 2 Д-р Ото Франгеш у Економисту, јануар 1924. Инж. Малан Новаковић у Трговинском Гласнику током 1929., и други, мање потпуни, у Jlemoпису Матице Српске, Ноеој Европи, Архиву, Мјесечнику, Југословенској Њиви, и т. д. О појединим пигањима писали су: Мих. Аврамовић, др. М. 3. Влајинац, др. М. Нинчић, др. В. Бајкић, др, Л. Новак, др, љ. Прохаска и други. Д. Јовановић, Аграрна Политика. 2

17

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ