Agrarna politika

сељачко питаље. Немири и буне су стално избијали, нарочито после 1901, док нису најзад, у лето 1905 године, добили трагичан и општи карактер праве револуцијс. Циљ је био: «више земље!» Покрет је овога пута имао сразмерно самосталан карактер, што је знак великог полнтпчког напретка према спородичним и хаотичним бунтовима за време кметства. Племство и влада су својим држањем довели сељачке масе до очајаља, и оне су у устанку виделе једини спас. Овога пута, успех је дошао. Влада је извадила пз архиве раније пројекте за ахрарну реформу (1898, 1902), образовала комисије и издала неколико «указа». После неуспеха министара Витеа и Горемкина, дошао је П. А. Столипин , ион је почео један велики реформаторски посао; укидање још заосталих сталешких огранпчења, разбијање «мпра» (сваком сељаку дато је у својнну земљпште кбје је 1906 годпне радио као општиноку деоницу), снабдевање сељака земљом (путем прпсилног одузимања од спахија, уз откјш). Дума и племство су се противили тим реформама; Столшшн је био убпјен; и основнп закон је ступпо на снагу тек 1910 годнне, а допуњен је после извесног искуства 1911.

Главна мисао Столипинова је била: утврдпти личну евојину сељака над земљом. Алп то није било ни мало нп лако. Аграрне Комисије су имале пуне руке посла кроз више година. Постојале су толике правне и економске разлике међу сампм сељацима и међу разннм земљиштима на пстој терпторијп, да је брзо спровођење индивидуалне својине била скоро немогућна ствар. Са укидањем «мира» није такође ншло; илп су се сами сељади опирали (око 53 % општпна), пли су постојале стварне тешкоће, те су се морали правити многи изузетци. Mhoio успешнпје се спровела унутрашња колонизаиаја у европском смислу те речи. Сељачка Банка је већ раније куповала, парцелисала п продавала имања, и тај посао је само настављен: ни једна десјатина није бпла силом експрбприсана, пошто се на продају нудпло впше земље него што је Сељачка Банка могла да купп. «Надјели» које су оељаци добили раскидањем «мпра» билп су посве недовољни; са куповином нове земље је пшло тешко, јер су мужици били без napa; а држава је располагала малпм средствима. Тако је централно питање, оскудица у земљи, остало још увек нерешено. Реформа се наслањала само на јаче сељаке, и њима је донекле поправпла стање. Други су билп ишчупани из «мира», продалп су свој «надјел», пролетаризовали су се п селилч у град. Главна сврха: стварање «хутора» врло је слабо постпгнута. Па ипак је ова реформа значнла један «почетак којп је много обећавао^. 1 За време Свегског Рата, особито због финансиских тешкоћа, реформни рад је био потпуно обусгављен. Револуција је почела и вођена

1 W. D. Ргеуег, Die mssische Agrarreform. Јена, 1914; од пстог: „Agrar reform in Russland' l , Hdw. d. Stw., I (1923), стр. 93. Boris Noide, L’ancien regime et la revolution russe. Париз, 1928.

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ