Agrarna politika

Као оцјек руске револуције од 1905, десили су се у Румунији велпкп сељачки немири у току 1907 године. Они су дошли као последпца сукоба капиталистпчких елемената у румунској пољопрпвреди са остацима феудализма. Прво ослобођење сељака од 1864 нпје решпло проблем сељачке земље, а томе су се додале још п нове појаве: хшдустрпскн развој земље, појава сеоске буржоазше после личног ослобођења, тешки фискални наметп и највише директан п немилосрдан притисак великопоседника, «бојера». Устанак је обухватио све еељаштво у чптавој Румутгпјтт . Сељаци су палили зграде и амбаре са храном, уклањали међе између својих и властелинскпх имања, убијали господаре, уништавали књиге, уговоре и архиве. Тражили су «земљу и слободу», укидање заосталих феудалних обавеза и терета, смањење закупнжх цена. Али ое тада сложише све грађанске п поседнпчке странке, п буна би угушена под вођством генерала Авереска: 15.000 сељака је погубљено и толико исто затворено. Сељацш су билп без икаквог вођства, и без икакве помоћи из градова: протпв њпх су били чак и соцкалисти.

Балкански ратови су изменили аграрне односе у Старој Србији и Маћедонији, али не колнко се могло очекивати. Чифчиски однос је разбивен више фактичким сељењем Турака него неком систематском и смишљеном аграрном реформом од стране српске, бугарске или грчке владе. 1

Прави аграрно-политички рад у балканским земљама потиње тек после свршетка Светског Рата. У Југославији, у Бугарској, у Грчкој, у Румунијн, спроводи се аграрна реформа: укидају се фидеикомиси, велики шумски домени у колико су припздали приватним лицииа прелазе у државну својину; феудални односи где су још постојали раскидају се; деле се сељацима велики поседи и спроводи се унутрашња колонизација. 2

1 Вид. Извештај Министру Народне Прнвреде: Привреда у новоослобођеним крајевима. Београд, 1913. Драгиша ЈТапчевић Аграрни проблем у Cmapof Србији и Маћедонији, Београд, 1919.

2 Д-р Милан Влајинац, инз чланака о аграрној реформи у Југославији, у Cpn. Књижевном Гласнику, 1921, и доцније књиге А. Хрибара, И. Ритига, Ј. Лалошевнћа, Тучковића (2 књ., 1920 и 1925), С. Шећерова, Ившпћа, Matl-a и др. — Н. Владов, Аграрната реформа в Б’лгарија. Софија, 1922. К- Kadlec, „Agrdrni reforma v Československu, Rumunsku a Jugoslaviju". Sbornik veđ pravnih a statnih, Prag, XXIV; 233-261. — Costantinesco, L’evoluiion de la propriete rurale et la гфгтг agraire en Roumanie. Букурешт, 1925; 480 стр. — B. Simonide, ~La question agraire en Grfece I ', Revih d’economie politigue, 1923, 769-811. За општи поглед, вид.: Henri See, Esquisse d’une histoire du rigime agraire en Europe au 20. siede, Париз, 1921; 276 стр.

43

ПОСТАНАК И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ