Agrarna politika

вотом у граду, и тако се избегну све недаће велике капиталистичке као и назадне мало-сељачке пољопривреде.

5. Организаторски задатак најчешће узима на себе приватна инициатива, али њега не смеју губити из вида ни јавне власти. Пољопривредаје од увек била згодна за оргакизацију, у толико што је стајала издвојена према граду, градским професијама и сталежима. Али данас се удружују пољопривредници сасвим друкчије: свесни свога социалног и економског положаја, у жељи да се бране, али и у намери да освајају бољи положај у друштву и држави. Слободна удружења, задруге, синдикати, стручно представништво (коморе, савети), конгреси, политичке организације, са свима средствима борбе које су већ успешно огледале друге класе (штрајк, бојкот, масовне манифестације). Држава не може остати равнодушна и пасивна према свему томе сељачком гибању и пољопривредном организовању. Она ће закбнима и уредбама регулисати целу ту активпост, помагаће једне организације, контролисаће друге, ометаће и гониће треће. Са своје стране, пољопривредници бацају свој поглед даље у будућност, и изграђује се читава једна идеолсгија задружне , синдикалне, или сељачкв држаее, —како где и како кад, и чике се предлози за реорганизацију читавога друштвана једној новој бази.

б. Најзад: будућност аграра. И наука и јавност и политика интересују се у највећој мери тим питањем; шта ће бити са аграром? Хоће ли се он моћи преобразити толико да постане индустрисксм граном? Или ће сама пољопривредна производња ишчезнути, благодарећи великим напретцима науке? Као што механика избацује из употребе коње и друге радне животиње, неће ли хемија можда учинити непотребном биљну и животињску храну, или је бар свести на најмању меру? Друго питање, много практичније: зар свака држава мора битн и аграрна и индустриска? Не може ли се извести нека међународна подела рада и специализација? На послетку, за нас најважније питање; какав је положај наше земље у томе погледу? Хоћемо ли бити аргарна или индустрнска држава, или аграрноиндустриска, или пак можда индустриско-аграрна?

11. Аграрно-политичка географпја.

Сви ови аграрни и аграрно-политички проблеми немају подједнако велики зкачај у свпма земљама. Аграрна политика се у томе и разликује од осталих делова економске науке. Она је нешто битно локално, специфично за сваку земљу, или бар за поједине групе

48

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ