Agrarna politika

(племеноким) уређењем, феудализмом и полузависношћу сељака. Друга група: аграрне земље са остапима феудализма и завпсности. Трећа: индустриске земље са развијеним капиталпзмом, где су остаци феудализма или уклоњени или их није ни било. У четврту групу он ставља само Р усију (GCCP), где се, по његовом мпшљењу, изграђује социализам. 1 Аграр је најмање испптан у првој групи земаља, које стоје под двоструким притиоком предкапжталистичке и империалистичке експлоатације. Сељаци, мали закупдп, кулучари и т. д. зависе од поседника, зеленаша, сопственика пнвентара. У Кпни су ти односп у вези са мржњом страних завојевача довели до масовне револуције и до нечувеног хаоса. У другој групи се налазе: балтичке земље, Пољска, Аустрија, Мађарска, Румунија, балканске земље, Турска и још неке у којима потпуно нису ишчезли, чак ни после Светског Рата, свп остаци феудализма. Аграрна реформа је спровођена, али нетемељно,нерадикално, тако да нитпје створен чист капиталистпчки посед (као у ЕнглеокоЈ и НемачкоЈ), нити Је остварено ситно-поседничко породично или полунаЈамничко газдинство (ка,о у ФранцускоЈ, ШваЈцарскоЈ или ДанскоЈ). ПравоЈ конструктпвноЈ аграрноЈ политицп се у тим земљама не мозке приступитп све док се не раскину и последњи феудални односи (кметскп, чпфчпски, колонатскп, везано наслеђе, заЈедннчки посед и т. д.).

Трећу групу чине т. зв. каппталистичке и индустриске земље у коЈима Је феудализам пшчезао (западно-европске државе) илп га никад нпЈе нп било (Амерпка). Феудални односи су наЈбоље ликвидиранп онде где Је то извршено револуционарним путем (Француска, СрбиЈа). У Енглеској п НемачкоЈ су укпдани ти односи мало по мало, па нп до данас нпсу потпуно уклоњенп, алп се ту развнла Јака индустрија п сама пољопривреда Је узела капиталистичкп облик. Тако Је феудалпзам остао само у титулама господара (ленд лордовп, грофовп, барони) II у извесним традиционалнпм обпчаЈима. У северноЈ и ЈужноЈ Америцп, нарочито у СЈедпњеним Државама и у Канади, феудализма никад нпЈе бпло, као ни у Сибиру, пте земље су одмах ушле у капиталистички спстем, не само у индустриЈи, већ и у пољопривредн. Бпло да су закупци лордовскпх имања, (као у ЕнглескоЈ), или да су самп сопственпци земље, (као у Амерпди), фармери нису прави сељацп европског континенталног тппа. Они у Америцп у опште нису сељаци (Јер тамо нпкад нпЈе нп било правог села), п њпхово газдинство Је наЈчешће засновано на наЈамном раду. У свима тим земљама главни проблем аграрне полптике Јесте питање пољопривредног радништва , п то из три разлога: 1) зато што сељачке породице немаЈу довољно

1 S. Dubrovsky, „Die moderne Agrarfrage und die Aufgabe ihrer Forschung" у Agrar-Probleme, I, s—B; Берлин, P. Рагеу, 1928. Впд. такође: Pierre Clerget, La geographie economigue. Парпз, 1912.

50

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ