Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

Из првих дана рата O

Рат је био објављен. Мобилизација се приводила крају. Крај Дрине, Саве и Дунава само је трећи позив чувао прелаз и очекивао непријатеља. У унутрашњости Србије врило је. Оружје је полако стизало из јужних крајева, раздавало се, а непријатељ тек што није грунуо. Први рањеници са Дрине почели су пристизати и доносити брижне вести о војсци ћесара која надире. Народ је обузимала потајна језа.

аш тих нервозних дана, Командант Места позва све студенте ради распоргда по штабовима. Један део оста у Ваљеву; нас дванаесторицу одредише за штаб Дринске Дивизије [| позива. Било нам је наређено да се одмах кренемо у место определења — у Завлаку. Тако крајем јула били смо већ на војишној зони.

Сунце је свом силом пржило кад смо се кренули из Ваљева за Завлаку. Стигли смо истога дана у вече у штаб. У Завлаци је било као у мравињаку: тренови профијантских колона тискали су се; пољске пекаре непрекидно су пекле; низови жена и деца из крајева покрај Дрине гомилали су се. Рањеници су доношени у воловским колима и евакуисани даље. A из даљине, од Лознице и Крупња, допирали су топовски одјеци, Вика је проламала околину; писка деце парала је уши; силне коморџиске ватре опкољавале су Завлаку. У оваквој средини, под новим и јаким утисцима, почели смо тренирати живце и мозак, и очи привикавати на оно што се зове рат,

Зора првога јутра пробудила нас је веома рано; пискави глас трубе брдске батерије, која се спремала за полазак, ставила нам је до знања где се налазимо. Одмах смо се отресли варошке „обломовштине“, дигли се, умили на једном бистром извору и упутили се у штаб да се јавимо на дужност. У штабу су нас с чуђењем дочекали: нису знали где да нас распореде, а да нас врате, нису смели без наређења. По војничким прописима „зачислили су нас на храну“, дали нам „вољно“, рекавши да ће видети шта ће с нама да раде. Ми «смо се, пак, радовали што остајемо; раширили смо један велики шатор, који смо добили из штаба за наше становање; у једној великој мањерци, коју су нам уступили коморџије, приставили смо добивено „следовање“: пасуљ са говеђином. 'Разуме се, сви смо узајамно радили: обредице доносили воду, жупили суварке, дували у ватру.

ако су нам дани у чистом зраку почели пријатно пећ Не радећи ништа „званично“, имали смо и сувише времена. да се тискамо кроз ово шаренило; кроз комору, бежанију, колоне Дринаца, који су промицали и журили ка „Крсту“, тде се трећи позив очајнички борио, —