Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДОКУМЕНТАРНА! АКРЕДИТИВ

171

тилац и упућеник могу уговорити да се обећање престације изврши у два узастопна степена; например, у случају акцептног или рамбурсног документарног акредитива обавезана je банка-упућеник да обећа примаоцу (кориснику акредитива) акцептирање трате коју корисыик вуче на ту банку у часу презентирања докумената. То значи да je овде упућеник обавезан да да најпре обећање да ће дати обећање у виду меничног акцепта и, затим, приликом презентирагьа докумената, да дй само обећање у том виду. Најзад, пкздтавља се питање како дејство има упућениково акцептирање упутнице на унутрашње односе. По правилу, оно дејствује само као обећање солуције или конституције дуга, дакле pro solvendo или pro constituendo, а не pro soluto или pro constituto. Међутим, у случају неких упутница, например у случају жироупутнице, дејствује већ обећање престације у спољном односу екстинктивно или конститутивно на унутрашње односе. Сама престација у тим случајевима уопште више не дејствује на унутрашње односе, У теорији се углавном сматра да такве упутнице нису упутнице у правом смислу. Преносивост и опозивост. Ако се изричито не искључи преносивост упутнице од примаоца на четврто лице (преузимаоца упутнице) или ако она из природних разлога није непреносива са примаоца (његов ius personalissimum), она je преносива. Неоспорно je да забрана преноса садржана у упутиочевом овлашћењу или налогу упућенику и примаоцу делује само inter partes. Прекршај те забрано од стране примаоца не чини пренос правно неважећим. Спорно je да ли исто, релативно дејство има и забрана преноса изјављена у упућениковом акцепту. Волф сматра у Кланговом Коментару Аустриског грађанског законика да има, a Еренцвајг у свом уцбеяику каже противно. Најзад, док се упутница не акцептира може бити опозвана од стране упутиоца. После акцепта може бити опозвана, само ако je упућеник у акцепту нагласио да je опозива. Значи, ако упућеник у акцепту ништа не каже о опозивости или неопозивости, упутница je неопозива. Ово следи из правке максиме да je свака изјава воље у праву, ако се противно не истакне, неопозива, или, другим речима, да су изјаве воље по диспозитивном праву неопозиве. С. Акредитивна упутница Као што je већ речено, акредитивом зовемо у овој расправи, у циљу скраћеног изражавања, неопозиви докумеятарни акредитив у смислу ревидираних „Једнообразних правила Међународне трговинске коморе“. А пошто je акредитив једна врста упутнице, зваћемо га и акредитивяом упутницом кад се укаже потреба да се истакне његов упутнички карактер. Наш je задатак сад да испитамо акредитив у светлости правних односа које смо упознали у склопу упутнице уопште, да видимо којим изложении типовима упутнице одговара акредитив и, нај-