Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
ДИСКУСИЈА
63
тета материје. И у свему томе се слажемо с проф. Горичарем. Термин апстрактан, односно конкретан у поменутој кгьизи употребљен je тачно у значењу општи и посебан, као што захтева проф. Горичар, која je употреба код нас довољно одомаћена. Можда би, међутим, у интересу добре терминологије требало заиста ограничити значеше ових термина. Проф. Горичар прави и разлику између одштих, посебних и појединачних правних наука, према разлицк између општег, посебног и појединачног. Ова подела захтева пажљиво разматрање, у које се овде не можемо упуштати. Рећи ћемо само да појмове ошыте, посебно и појединачно није лако примешивати на разликованье правних наука, иако у начелу треба прихватити да се и правке науке могу тако поделити. У вези с тим проф. Горичар додирује и врло тешко питање разграничегьа између тзв. одштих и основних појмова о држави и праву, односно општих и основних појава у области друштвених појава државе и права, које појаве само одражавају одноонн појмови. Он притом закључује да се дефиниције ових појмова дате у књизи могу прихватити као непротивречне само ако се као основни појмови (односно појаве) схвате појмови који одражавају појаве које постоје у друштву ван државе и права a које су нужне за цостојање државе и права (као што су класно друштво, револуција и др.), док се као општи појмови (за разлику од посебних и појединачних) имају схватити појмови у оквиру саме државе и права који се налазе у свакој држави и праву. Морамо се сложити да je ова конструкција проф. Горичара веома привлачна својом јасношћу и доследношћу, али да се, нажалост, она не слаже с нашом мишљу коју. уосталом, признајемо, нисмо сасвим јасно ни изложили у књизи, -јер нисмо до краја ни рашчистили то питање. Мислимо да треба учинити напор да се утврди има ли разлике између општих и основних појмова у оквиру саме државе и права, прихватајући уз то, разуме се, као самосталну, ону трупу друштвених појмова (односно појава) које проф. Горичар наводи. Најзад, проф. Горичар, истичући потребу монистичког схватања и третирања државе и права, налази да би се у једној теорией државе и права сви проблеми државе и права могли обрађивати заједно, истовремено, и да би одвојено требало расправљати једино о организации и облицима државе, с једне, и структури правке норме и правној техници, с друге стране. Уствари, и једно и друго je у основи ствар технике државе, односно права. Мислимо да je то у суштини тачно, мада однос између државе и права захтева како и сам проф. Горичар, уосталом, напомиње, дубље проучавање из кога ће се моћи с више сигурности извући одговарајући закључци о начину заједничке обраде. Овде се не можемо задржавати више ни на том питану. Закључићемо само да je расправа проф. Горичара врло користан дрилог обради проблема државе и права.