Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

449

У позиву за конкурс даље стоји; „Катедра ова сојужена je са следујућим условијама и благодејанијама; 1) Изабрани за исту конкурент лматће годишњу шгату y струци јуридическој доказансшу точному; отменому и совершеному теоретическому знању, и практическом упражненију. Ова плата од 600 талира мања бити a y преднаведеном случају и до 800 временом одређена бити може. У сваком пак случају плата ова за ону годину, y којој би професор овакови Вектор заведенија био, поветшека je, по устројенију овог заведенија са 100 талира годишње. 2) Ако би изабрани за ову катедру пр>офесор чрез теченије једногодишње доказао, да његова способност и вештина y предавању правосл-оваи наука не допире донде, да слушатељи његови, пожелајеми уопех покажу, задржава себи право Србско прааителство поз-ив и избор овај порећи, и y том случају друтог на месдо његово позвати и поставити“(4). Када je овај конкурс објављен, начелник „просвепггенија“ био je Дижитрије Исаиловић, заслужни организатор школа још из времена прве владе Милоша Обреновића. Он je и дре Ааведеног конкурса захваљујући својим личним везама, најпре npeico „законоиисца“ Јована Хаџића дридобио реномираног новосадског адвоката Јована Раића да дође y Срблју и ударч основе правничкој настави на Лицеју. Овај ce доста дуго времена ломио, особито услед немира и династичких промена које су владале y Србији. Када ce ситуација нешто смирила, Јован Раић саопштава да би прешао y Крагујевац, односно y Београд. како je раније обећао(s). Стварно, његов долазак пада знатно доцније, услед иотребе да створи план школовања правника на Лицеју, као и личног захтева да му ce да вишемесечно отсуство како би средио своје породичне прилике. To време Раић je искористио да напише и свој уџбеник ~Полиције“ који he бити први штампани лицејски уџбеник за “правословце‘: y Србији. Јован Раић je требало да постане један од првих професора права, изван конкурса. На објављени конкурс од 1 авгута 1840 учествују три правника. од којих су два из Вршца и један из Сремских Карловаца. Два Вршчана су: Јован Стерија Подовић, познати књижевник, и Димитрије Нешић. „Судејски застугшик“ Марко Маринковић wpwјављује ce из Сремских Карловаца. Од ове тројице најозбlил,нији кандидат био je Јован Ст. Поповић. У својој пријави коју je писао y Вршцу 26 августа 1840, Јсшан Ст. Поповић, документујући je прилозима, најпре каже да je рође« y Вршцу „од честни православне восточне цркве родитеља 1807(?) године.“ После свршетка нижих „граматикалних“ и „човечности школа“, „како филозофију, тако и маџарска права о превасходним успехом свршио и притом морално увек владања на углед давао.“ - У својој пријави Стерија даље наводи да je положио адвокатски

(4) Дато y Топчидеру, 1 августа 1840, ВНо 1047/1840. (5) Државна архива y Београду, одељ. Минист. просвете, Но 1 381/1840.