Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

453

Пошто je Јован Ст. Попонић са професорског места отишао на положај начелника Папечитељства просвештенија, његово место je заузео нови професор права Сергије Никглић. Он je рођен 1816 y Новом Саду. Гимназију je свршио y месту рођења, a „мудрословне и правословне науке“ y Пешти, У Орбији служи од половине фебруара 1840. ■—• За привременог профес|ора права постављен je указом „привременог правленија“ 30 септембра 1842, Но 64, a за „дејствителног“ Кнежевим указом ,од 14 јула 1845, ЕНо 1076. Предавао je природно рраво, полицију, административАо право, немачки језик. Пре него што je постао професор Лицеја био je секретар Митрополије српске y Беаграду. Професорска плата му je износила 600 талира додишње. До пензије коју je добио 1866 био je професор(l3). Међу прве професоре Цравног факултета Лиреја y Београду спомињемо Јована Раића и Ђорђа Петровића. Првм je хгредавао „полицију“ током школ. 1841/42 године. Као способног човека широне културе српско ..дравителство“ га je убрзо поставило за начелнжа Попечитељства правосудија. Године 1842 напуотио je с кнезом Михаилом Србију, и отишао y Аустрију, одакле ce више није вратио натраг. —-, Јован Раић je рођен y Осијеку 1805. Свршио je инжењерске и правне науке y Пешти где je био врло запажен од стране и највиших кругова. После завршених школа одао ce праву и постао врло познат новосадски адвокат(l4). Концем септембра 1842 професором политичких наука ка Правном факултету Лицеја постаје Ђорђе Петровић који je ускоро умро. О њему нема ближих података, али пјо свему судећи то je био један учени Србин из Војводине. Цосле смрти Ђорђа Петровића долази за професора политичких наука Максим Симоновић, месеца августа 1843. М, Симоновић je предавао затим грађански законик и судски роступак. О овом професору нема података y извештајима или друтим документима који би нас више упознали са дореклом, школовањем и службовањем његовим y Србији. До доласка Константина Цукића и Димитрија Матића на Правни факултет Лицеја, професори су стицали образовање на краљевским академијама Угарске; свршавали су „маџарско право“, како je то говорио Вук Караџић. Ова два млада Србина, од којих je један родом из уже Србије, овршавају науке на немачиим познатим универзитетима и уведени су y дужност професора права на Лидеју школ. 1848/49 године. Тада je отворена нова катедра „Политичке економије, финансије и науке трговине на правословију" коју води млади Консгантин Цукић. У исто време др. Димитрију Матићу Попечитељство просвештенија додељује да предаје право грађаиско србско и поступак грађански т криминални. Др Коста П. Лазаревић-Цукмћ рођен je y Карановцу 1826. Први и други разред гимназије свршио je приватно y Крагујевцу,

(13) Иста архива, исти предмет. (14) Милан Х. Милићевић: Поменик . . стр. 609, 610, Београд, 1088.