Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IN MEMORIAM Др. ДИМИТРИЈЕ ПАПАЗОГЛУ (1913—1956)

Шестог јула 1956 изгубио je живот несреНним случајем др. Димитрије Папазоглу, ванредни професор Универзитета у Скопљу. Превременом смрћу. његовом Правно-економски факултет у Скопљу изгубио je свог првог наставника кривичног права, а наша нравна наука истакнутог научног радника. Димитрије Папазоглу родио се у Битољу 21 октобра 1913, где je 1933 завршио гимназију, а 1937 Правки факултет у Београду. Од 1937 био je на служби у ресору пошта и уписао се на докторски курс кривичноправне трупе, али je рад на обради дисертације О узроцима развоја криминала у Београду, прекинуо услед рата (и материјалних прилика). За време окупације 1942 ухапшен je и држан неколико месеци у логору на Бањици због помагања НОП-а, а по ослобођењу je био извесно време начелник Општег оделеньа у Повереништву финансија НКОЈ. У 1949 изабран je за асистента Правног факултета у Београду за предмет кривично право, па je 1952 докторирао са тезом Кривично право и правосуђе у Србији 1804 —1813 и њихов класни характер. Одмах по докторирагьу био je изабран за доцента на Правноекономском факултету у Скопљу за предмет кривично право, a јуна ове године на неколико дана пре његове смрти и за ванредног професора. За кратко време свог научног рада Папазоглу je дао око петнаест научних радова и неколико мањих приказа. Међу његове најзначајније радове спадају докторска дисертација Кривично право и правосуђе у Србији 1804—1813 (Београд 1954) у којој je приказано правосуђе и законитост у Србији означеног доба и осветљен њихов класни характер; О систему Општег дела нашег Кривичног права (Годишњак Правно-економског факултета у Скопљу, I том, 1954) у коме се указује на недостатке бипартитног и трипартитног система кривичног права и на оригиналан начин даје нацрт новог четвородеобног система, у коме осим кривичног дела, кривда и кривичне санкције, уноси и објекат као четврту основну кривичноправну категорију; О класном характеру Првог српског устанка (рукопис примљен на штампање у Годишњаку Правно-економског факултета у Схопљу) у коме се на полемичан начин анализирају основна становишта буржоаске историографије о карактеру Првог српског устанка и долази до схватагьа да je устанак био буржоаска револуција у специфичним условима повезана са борбом за национално ослобођење; За некой нови моменти во обработка на социјалистичкото кривично право (Преглед, 1953, бр. 2), приступно предавање у коме се