Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДР. БЕРТОЛД AJ3HEP (1875—1956)

Рођен/1875 у Короловки (Галипија). Гимназију и правки факултет завршио у Черновицама (Румунија) где je 1899 промо виоан за доктора права, Умро у Загребу 29 јула 1956. Професор Ајзнер после брилијантно посведоченог улаза у науку једном цивилистичком дисертацијом из облигационог права, одлази 1900 на службу у правосудну управу Боше и Херцеговине. Од тада до 1928, он пролаэи кроз већину босансжих округа и кроз сва званьа у судској каријери: судаки прислушник, ореаки судац, окружни судија, судија Врховног суда и 'сенатски претседник Врховног суда. Иако je у Сарајево доптао без знања начнет језика он се толико сродио са Боаном и Херретовиком да у њој остаје и после ослобођење, оптирајући за држављанство СХС. Лојална биронратска служба судије Ајзнера je довољан основ да се нико не противи његовој оппјији. Он дефинитивно остаје везан за Јутославију. За цело време свот рада у Босни, он се истине у два правда од својих друтова аустриских судигја. Врло марљиво проучава затечено право и покушава да путем упоредних студија, које Обј-авлује у Бечу, Грацу, Загребу и Сарајеву покаже садржину и практичну вредност затечених институција шеријатскоп права и чьихово упорејдно значение према правима произашлих из римског .'система. Основна тенденција овог поређења др. Ајзнера јесте уверавагье пранничкога света да се турски правки |Оистем у правеичкој техници и општој концепцмји института врло мало разликује од буржоааке рецепције римског права, дајући својим читаоцима могућност да уоче у шеријатском праву двојажу коицепцију својине везане или невеэане за феудно право (мулт и мирија). Друга особина Ајзнерових радова те епохе јесте дискусија о правном характеру Аустриског грађанскот законика као суплетивног извора за примену материјалног грађавског права, тамо где je немогуће да се оно са сигурношћу утврди. За Ајзнера не постоји она концепција која je била руководећа у аустригашм законо'давlству у Босни а то je да се прописи Аустриског грађанског законика увек примењују jep je обичајно право судији непознато па према томе и непоотојеће. Насупрот томе je Ајзнврова концепција да месно право постоји и да се оно лако може открити, док Аустриоки трађански законик остаје резерва само за' ояе случајеве када се стварно то обичајно право не може пронаћи и утврдиши и кад се саме странке позивају на Аустриски грађански законик.