Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

удализма, када су органи државне власти потврђивали неке од обичаја, према којима je живјело становништво неке феудалне јединице. И у једном и у другом случају већи или маньи број грађана судјелује у стварању друштвенога прописа, који ће постати правним. Али je разлика у томе, што такви прописи у стварности живота ФНРЈ нису настали стихијски уз више или ман>е пасивно држање људи, који су их се придржавали, да се послије дужега времена искриста лизирај у као најбољи начин регулирања некога односа, већ као разумно дјеловање људи, који тим прописом настоје да одмах испочетка на најбољи могући начин свијесно нормирају за њих важне односе. Код доношена тарифнога правилника неке привредне организације сурађују њезин раднички савјет, синдикална организација и народни одбор опћине. Тарифни ставови морају се кретати у границама, које су одређене у друштвеном плану. То je унапријед утврђен законски оквир, унутар којега се крећу приједлози, о којима одлучује раднички савјет и синдикална организација. Потврда народног одбора, тј. органа, који je у исто вријеме и државни и друштвени, даје тарифном правилнику санкцију, која га чини правним прописом. Народни одбор то ради као државни орган, који међутим врши и законодавну функцију. Али није народни одбор сам израдио тарифни правилник, који би важио за све привредне организације на његову територију, што би морао урадити кад би био само државни орган, одвојен од народа. У израдби тарифнога правилника нису судјеловали само раднички савјет и синдикална организации а, него такођер и колектив организације, којему je раднички савјет поднио на дискусију приједлог правилника, како би се коначна редакција израдила на темељу оправданих и образложених примједби од стране чланова раднога колектива. Та чшьеница упућује на закључак, да je при доношењу једнога тарифног правилника учествовао велики број људи чланози раднога колектива и синдикалне организације као и надлежни органи народног одбора. Активност народног одбора као државног органа састоји се у томе, да надзире јесу ли предлагачи правилника удовољили опћим законским прописима и да ли такав правилник одговара конкретним друштвеним потребама у оквиру те комуналне заједнице. И у том с луча ј у га потврђује. Велик број грађака, који судјелују при доношењу таквих правних прописа са друштвеним садржајем показује, да законодавац

некако другачије. Али буржоаско поријекло не смета, да ће неки од ових прописа ОГЗ-а важити као друштвено правило и у комунизму. То би био напр. § 1295, који одређује обавезу, да, кривац мора накнадити штету. То су они прописи, који нису увјетовани класним односима и који одређују овлаштења и обавезе, што излазе из друштвених односа л>уди као људи. без обзира на њихову класну припадност. Али ће они тада бити лишени „класичних елемената права”, тј. онога оквпра, који их чини „буржоаским правом”.