Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

179

3. Ojhoc између кривичног дела из чл. 319 и кривичног дела из чл. 314 Кривичног законика. Службена лица су обвезана да обављају своју службену дужност на начин прописан законом и свако обављање те дужности супрстно закону може да доведе не само до дисциплинске, већ и до кривичне одговорности. Спроводећи заштиту права грађана и поштовање законитости, Кривични законик y чл. 314, ст. 1, прописује да службено лице које, y намери да себи или другом прибави «акву корист или да другом нанесе какву штету, искористи свој службенн положај или овлашћеКе, прекорачи границе свог службеног овлашћења, или не изврши службену дужност, чини кривично дело злоупотребе службеног положаја или овлашћења. Поред овог општег кривичног дела -против службене дужности, Кривични законик предзиђа и друга кривична дела против службене дужности која такође садрже елеменат злоупотребе службеног положаја "или овлашћења, али услед неких спецнфичности претставлзају посебна кривична дела. Значи, свако кривично дело против службене дужности „покривено je“ кривичним делом злоупотребе службеног или овлашћења и налази ce према овом кривичном делу y односу посебног према општем. Зато ce и поставља питање да лћ слу-жбено лице које изврпш кривично дело фалсификовања из чл. 319 врши y исто време и кривично дело злоупотребе службеног положаја или овлашћења нз чл. 314. Већ смо рекли да свако кривично делс против службене дужностн садржи елемент злоупотребе службеног положаја или овлашћења, па би ce према томе могло узетн да су y овом случају остварена бнћа два кривична дела, y идеалном стицају. Међутим, ми смо напоменули да ce остала кривична дела против службене дужности налазе према општем кривичном делу из чл. 314 y односу посебног према општем, a y крнвичном праву н праву уопште познат je принцип lex specialis derogat legi generali, na ce према томе узима да нема стицаја између кривичног дела злоупотребе службеног положаја или овлашћења и осталих кривичних дела протнв службене дужности, под претпоставком да су бића оба кривична дела остварена једном истом радњом. Тако Врховни суд HP Хрватске y пресуди Кж 1192/56 од 23 јула 1956 (12) сматра да je погрепшо становиште првостепеног суда када je нашао да y инкриминисаној делатности оптуженог постоји идеални стицај између кривичног дела из чл. 319, ст. 1, и кривичног дела из чл. 314. Кривичнс дело из чл. 314 претставља општи облик кривичног дела против службене дужности и примењује ce само y случају ако не постоје елементи неког посебног кривичног дела против службене дужности, Међутим, ако je немогућ идеални стицај између дела из чл. 319 и чл. 314 (јер je реч о привидном идеалном стицају), могућ je реалан стицај ових дела, ако су њихова бића остварена двема самосталним и издвојеним радњама. Тако, например, y радњи службеника једне банке који je неовлашћено примио од банчиних дужника извесне отплате и задржао их за себе, na je касније фалсификовао банчине исправе да би сво прнсвајање прикрио, постоје бића два кривична дела злоупотреба службеног положаја или овлашћења и фалсификовања службене исправе. Исправно je мишљење Врховног суда

(12) Збирка судских одлука. Београд, 1956, кн>. I, свескв П.