Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

309

више мале као и одвећ велике установе повлаче собом друге незгоде, на пример y погледу контроле, организације рада, набавке потребног инвентара, итд. Ha XII Међународном конгресу' y Хагу 1950, било je изражено мишљење да y једној отворсној установи не треба да буде више од триста затвореника. Затим ce сматра, да су за правилно и добро функционисање отворених установа од значаја њихов положај и просторије. Ако ce установа калази ван насеља, њена издвојеност не треба да буде таква да спречава остварење њеног циља, нити да представља изванредне тешкоће за оообље. Једна установа која je постављена далеко од насеља или на неком усамљеном острву може да изазове утисак код затворенвка да су искл.учени из друштва. Сем тога, она не може да довољно користи утицај средине и околине за друштвено прилагсфавање осуђеника. Међутим, ако je установа пак исувише близу градског насеља, већи je ризик од штетних утицаја, затим од бекства или искрадања затвореника из саме установе. М y овом погледу je такође потребна једна разумна равнотежа. Што ce тиче просторија, иако су отворене установе y том погледу скромније од затворених, ипак поред соба за спавање, радионица, канцеларија и оделења за друге службе, постоји и код ших потреба за просторијама y којима ће ce обављати настава, развијати културно-уметничко-фиокултурни живот загвореника, проводити слободно време, читати књиге и дневна штампа. Дал.е ce сматра да ће успех отворених установа y погледу поновног враћања и прилагођавања друштвеном животу учиниоца кривичних дела бити олакшан, ако ови буду запослени на радовима који ће их припремити да после свог пушдања на слободу могу обављати користан и уносан посао. Због овога, иако je корисно прибегавање земљорадничким радовима, ипак ce наглашава да je пожељно да ce предвиде радионице које hé омогућити затвореницима да стекну и једно стручно и индустриско образовање. Досада су отворене установе, изузев y Шведокој, y већини случајева прибегавале земљорадничким радовима што ce данас y индустрисжом веку сматра правим анахроаизмом (27). Најзад, за добрс и правилно функционисање отворених установа, нарочито ради што успешнијег прилагођавања учиниоца кривичких дела друштвеном животу, потребно je да ce постигне што ефикаснија сарадња јавности, особито заједнице која окружује установу. Стога треба обавестити јавност о циљевима и методама отворене установе, као и о околности да режим који ce y њој примсњује захтева од затвореника знатан морални напор. Да би ce створили односи ~доброг суседства", потребно je да ce установа прилагоди заједници, a заједница пак да схвати и прими циЛзеве установе, као и да je помогке y остварењу њених задатака. За ово je потребно да морал и дисциплина затвореника буду на висини, како би ce

(27) Замерајући отвореним устано-вама што ce претежно баве земљорадњом, F. Clerc ce пита: „Зар мистика сеоских радова није потпуно превазиђесна y једном индустријском веку?“, Méthodes modernes de traitement pénitentiaire, p. 131, n. 2.