Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

327

треба истаћи да већина британских универзитет.а нису оотпуно оамоуправни. Због света тога Вилијемс je против етварања Iауторитатив«ог тела, како пред лаже Вау, комитет проректора и декана .с a одређеном мерой власти изнад професионалног нивоа који би распоређивао различите функције универэитеета као што су настава и истраживаше. Вилијемс ce пита који степей власти Рау сматра као потребан. Вилијемс сматра да Рау тврди да би овај комитет требалв да одлучује по свим академским проблемима у односу на оредше и високе школе. Међутим, Вилијемс мисли да би јак комитет са мање ауторитативним путевима делаша (као што то и бива на неким универзитетима) веома добро послужио на великим универзитетима за координацију и зближаваше факултета у чвршћу универзитетску заједницу. Прилог Перси Смита (Percy Smith), поред делимичног слагаша са приказании излагашима, истине да универзитет треба да буде организован више као заједница а мање као пословна корпорација, нарочито због принципа ј|авности. Џорц Полани (Georg Polany), уредкик овог часописа, износи на почетху свог чланка „Високо образована у Британији предлог эа јавно испитиваше” као мото два цитата кој.а су у ствари сасвим два супрогна става о односима универзитета према друштвеној заједници. Пошто je Британска лабуристичка партија предложила јавно иопитивање стања на универзитету и пошто je отворена дискусща о том питашу, писац спиковиго оцртава како су универзитети од Другог светског рата еволуирали од самодовољних приватних корпорацща за потребе уске машине у јавну службу. Питање je сад како се томе прилагодити. У одељку „Развитак универзитета и државно финаноираше” анализира се проблематика универзитегскот комитета эа додељивање средстава. Такође je веома интересантан одељак у коме се расцравл>а о односу државе и универзитета. У чланку се нарочито инсистцра на проблему пораста 6pojia студената и потреби за још већим шеговим порастом на знатном развитку неуниверзитетских институција за виооко образоваше, на питашу постизаша шихове задовољавајуће релације према универзитетима, као и на указивашу на неупућеност јавности у ова питаша. Ову збирку чланака сматрамо занимљивом и шено юонсултоваше корисним за нас, нарочито у овом тренутку.

Александар Стојановић

МЕЋУНАРОДНА НАСТАВА УПОРЕДНОГ ПРАВА. Веома интереоантна и значајна појава нашег времена су ове чешће и разноврсније форме универзитетске наставе ко ja тежи да Има међународни карактер. Интензитет овог карактера je различит, а шегова ширина je обично у сразмери са прогресивношћу одређене универзитетске наставе. Национални универзитетски центри су добили тај карактер са појавом и мотућношћу студираша странаца на домаћим универзитетима. Ова појава je све масовнија и има значајно прогресиван карактер. Но она има и својих недостатака и то, што je парадокоално, баш тамо где највише користи. Студенти држава у којима' још не постоји или je тек у зачетку универзитетско образоваше принуђени су да одлазе у друге, данас у овом погледу монополистичке земл>е и да тамо стичу заједно са домаћим студентима, под другим условима, одвојени од средине којој припадају, универзитет ско образоваше. Разни утицаји којима су они эа то време изложени могу да имају ванрвдно значајног а често и негативног дејства на шихово формираше, и поред иначе високог «аучног нивоа саме универзитетске наставе. А у области хуманитарних наука не треба пренебрегнути ни важан идеолошки утицај коме су непооредно или посредно подвргнути.