Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

204

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Иначе, што се тиче организации е општине Пројект не уноси неке знатне новине. Као органи општинске самоуправе предвиђају се; општински одбор, ошптинска управа и председник општине. Огалтински одбор може имати од 12 до 24 одборника у зависности од броја становника општине, Општински одбор бира два до три одборника (према потреби и броју одборника) за чланове општинске управе и исто толико њихових заменика. Председником постаје онај носилац кандидатске листе која je добила већину на изборима за општинске одборнике, а заменик други на листи који се сад бирају по сличном поступку кас народни посланици општим, једнаким, непосредним и јавним гласањем. Чланови управе бирају се, међутим, тајним гласањем. Зборови бирача, зборови кућних старешина, представништва нису предвиђени у Пројекту као општински органи. Најзначајније je у Пројекту то што предвиђа „велику општину“ од најмање 2.000 становника. И овде општине имају своје „посебне делове“, са посебном управом: месним збором и месним старешином. У месни збор улазе сви бирачи дотичног дела општине а дужност му je да бира месног старешину на три године. Месни старешина je помоћни орган председника општине у свом „делу“, ранијем селу или засеоку. (Организација делова општине подсећа на организацију општинских одељака у Далмацији што унеколико потврђује изјаву комисије да при састављању Пројекта није „губила из вида [... ] што се у досадаппьем партикуларном законодавству ма које покрајине показало као добро“.) Осим ових, и мишљења многих других политичара, правника и «овинара која су објављена у тадашој штампи, садрже у основи сличне примедбе. Пројекту je замерено, (и од централиста и од опозиције) — да није обезбедио самоуправпост општина, на што указују: јавно гласанье при избору општинских одборника, јака контрола општина од стране државних органа (велики утицај политичких власти а у првом реду среског начеЛника). и остављање незнатних матери)алних средстава за обављање комуналних задатака. На посебном месту критиковано je укидање општинских судова који су дотле постојали, а о чему ће доцније бити речи. Међутим, и поред истицања све актуелности доношења Закона, Про-Iект закона о општинама шгје изнет пред Народну скупштину све до 1933. V међувремену донето je више.прописа који су регулисали питагьэ са разних подручја и додељивали нове дужности и општинама. Тако je, и пре изгласавања општег закона, у много чему изједначвно функционисање општина у целој земл>и по одређеним задацима. На пример; Закон о самоуправним путевима ксјим се 'одређују обавезе општина у њиховој изградњи и одржавању, Закон о унапређешу пољопривреде којим сё уводе лзвесне новине у начину рада на подизању пољопривреде и сточарства. Закон о народним школама којим су предвиђене шире могућности учешпа општина у народном просвећивању. Закон о сузбијању болести и штеточгша културних бил>ака који регулише обавезе општина у таквим акцијама, Закон о устројству војске и морнарице (попис стоке, превозних средстава одржавање смотри, итд.), Сви ови закони су из 1929. Пре ових, а на другом плану, донети су закони од изузетне важности и за општину. Проглашење диктатуре краља Александра Карађорђевића