Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

176

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штине, а и предлог закона je држан у највећој тајности. Дозвољено je само да се признају пуноважним само они уговори заюьучени пре 25. новембра 1958, a чији су потписи уговорних страна оверени од надлежних органа за оверу потписа. Иначе се пренос својине сматрао ваљаним само ако je извршена укњижба у земљишне књиге. 12. Предности које се пружају за новоградњу. У предности које ce пружају за новоградњу можемо навести: уступање земљишта за изградњу од стране општине под повољним условима уз минималну накнаду и повољни дугорочни кредити који ce дају како радним организацијама, тако и појединцима са минималном каматом. Истина за добијање кредита потребно je да ce да и одређено сопствено учешће за изградњу које ce креће око једне трећине вредности грађевинсског објекта, тако да би de lege ferenda требало ићи на смањење сопственог учешћа при одобравању кредита за стамбену изградњу. 13. Знатне измене у класичним атрибутима права приватне својине (usas, fructus, abusus). Може ce слободно закључити да je садржина права својине на градским непокретностима услед нових промена које су изазване наглом урбанизацијом и планским развојем градова, а и посебно социјалистичким мерама у Југоспавији врло ограничена. Овлашћење коришћења ( usus ) je ограничено на то да власник породичне зграде може користити стан у тој згради у којем станује, али истовремено не .може уживати два стана на коришћење иако их има у својини. Вишак преко једног стана он мора издати на коришћење другим лицима. Он се формално појављује као закуподавац, јер према Закону о стамбеним односима од 22. априла 1959 („Службени лист ФНРЈ“, бр. 16/1959) општинска скупштина може прописати услове под којима се даје стан на коришћење, а може одредити и круг лица која имају првенство за добијање стана на коришћење. Све општинске скупштине су искористиле ово законско овлашћење и прописале такве услове. Практично usus je ограничено станарским правом које припада кориснику стана, односно титулару-носиоцу станарског права. Ово je једно ново право, „станарско право“ које представља ограниченье права приватне својине на непокретностима. Носилац станарског права, без обзира о томе у чијој je својини зграда у којој станује (друштвеној или приватној) има одређена права на основу самог закона која скоро потпуно ограничавају сопственика или органа управл>ања у вршењу права коришћења као једног од атрибута својине. Власнику породичне стамбене зграде се стављају на терет позитивне чинидбе. Он je обавезан да сноси трошкове управљања и текућег одржавања зграде. Уколико, власник зграде не би вршио ова права носилац станарског права може извршити сам све потребив радове за одржавање стана и трошкове одбити од закупнине. Уколико станарина није довољна да покрије ове трошкове, општинска скупштина може наредити власнику да закључи уговор о зајму са банком. У случају да власник не изврщи наложену обавезу и не закључи уговор са банком, уместо њега зајам ће закључити стамбени орган општинске скупштине. Следи да постоје и позитивна ограничена права коришћења jep се власнику налажу одређене