Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

271

АГРАРНО ПИТАЊЕ И УСТАВ СХС ИЗ 1921, ГОД.

ђење државе СХС и национално питање. Међутим, као буржоаска политична партија она je била за решење аграрног питања и за спровођење аграрне реформе, али не у традидионалној капиталистичкој привреди већ у делимично содијализованој. Залагала се за укидање феудалних односа и кметства; увођење и проширење задругарства; обезбеђење минимума сељачког поседа над којим не може да се изврши егзекуција; осигурање земљорадника за случај несреће, незапослености, старости. Стајали су на становишту да земља припада онима који je обрађују и да не треба дати могућност за експлоатацију радне снаге ( ls ). Y принципу, Народны клуб je био за давање умерене накнаде бившим земљопоседницима, али су се протнвили плаћању велике одштете IMO. Овакав став према JMO био je последица подршке коју je ова политична странна дала раднкалско-демократској већини, која je захваљујући гласовима ове странке обезбеднла доношење Видовданског устава. Народни клуб je посебно био заинтересован за чл. 43, који се односи на крупне земљишне поседе. Залатали су се за задржавање крупних поседа, на којима. би се организовала капиталистичка производња. Југословенски клуб одражавао je расположење словеначке буржоазије, иако je себе називао пролетерском и сељачком партијом. Аграрном питању Југословенски клуб посветио je велику пажњу. Y њиховим предлозима дошла су до изражаја хришћанско-солидаристичка схватања о социјализацији привреде. Истакли су начело да земљу добијају само они који je обрађују. Задругарство у једној социјализованој привреди добило би посебно место, зато га треба обезбедити уставним путем. Са тог становишта су били заинтересованы за судбину великих поседа. Изражавали су бојазан да држава не преузме већи део тих поседа, који би се третирали као државна добра ( 16 ). Залагали су се за одрећивање максимума земљшпног поседа, јер уколико се то не би учинило, аграрна реформа не би до краја била спроведена, па би се проблем поновне расподеле поставио као акутан после једне или две деценије ( 17 ). Од сељачких странака у уставној дебати учествовала je Земљорадничка странна (основана у Србији 1919. као Савез земљорадника. Њој су се прикључили: „Савез тежака” из Босне и Хердеговине, који се декласирао као југословенска странка, и Самостална кметијска странка из Словеније. Радићева Хрватска републиканска сељачка странка ни je учествовала у уставној дебати, али je свој програм изложила у свом нацрту Ycraва. Њен програм о аграрном питању сводио се, на укидање државног, црквеног и властелинског власништва над земљом, као и на право да свака сеоска породила може стећи онолико земле колико може сама да обрађује ( ,8 ). Самостална кметијска странка Словеније у основи je била буржоаска странка и у тим оквирима видела je решење аграрног питана. Њен

(15) Исто, XXVII, 10. В 1921. (io) Стеногр. бел. Уставотвор. скупил., сед. XLIV, 2. VI 1921. (17) Исто, XXXIX V 1921.

(18) Др Т. АитоикјевиИ, Хрвагски уставни програм у држави Срба, Хрвата и Словенада, Београд, 1940, стр. 114.