Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

469

ПРИЛОЗИ

може се консхатовати да степен самосталности и самоуправности није нсхи код свих орханизација. Радне организације које врше делатност или послове од посебног друштвеног инхереса имају у сваком случају мању самосхалносх и самоуправност. Прави се разлика између предузећа и установа, Као и разлика у оквиру предузећа и усханова. Исхо хако, начини финансирања и располахања финансијскнм средсхвима, те расподела дохотка осехио ухичу, умањују и онемохућавају или, пак, омогуБавају развој мнохих принципа којн су везани за развој самосталносхи и самоуправносхи радних органнзација (на пример принципа расподеле према раду, ихд.), Сигурно je да ће даљи развој друштвено-полихичког сисхема и матеpnj алних могућносхи дати већн размах и допринети осхварењу самосхалности и самоуправносхи радних организацнја. Исхо хако, похребно je са много више система и прецизности одредити извесне појмове и категорије. Тако, нпр., шта je то посебан друштвени интерес, које делатности или послови улазе у ову хрупу или по којим елементима, својствима одређивати ове делатности. Ово стоха што постоји посебан режим за радне организације које врше ове делатности или послове, што су код них самоеталност и самоуправност слабије. према одредбама Устава радне орханизације које врше делатност или послове од посебног друштвехюх интереса моху постојати не само у друштвеним службама (образовању, здравству ихд.) већ и у области привреде. Код друштвених служби je прописима одреБено да су поједине делатности или послови од посебнох друштвенох ifflxepeca. Међутим, то није случај код прпередних делатности, а, с друге стране привредне организације трпе извесна ограничена и већи утицај државних органа па чак и већи него установе друштвених служби које врше ове делатности (нпр. утицај у погледу цена услуга привредних организација приликом њиховог одобравања и др.). Затим, појам јавних овлашћења, и у којој мери и за које делатности и радне организације везатн вршеше ових овлашћења. Ово нарочито стога што радне организапије које врше ова овлашћења имају посебна права и могућности као прави државни органи. Али, ради развоја и остваривања овакве садапнье самосталности и самоуправности потребно je развити све принципе и могућности које ce ггружају у оваквим односима измеБу државних органа и радних организација. Међутим, поред организационог механизма, правних средстава и прописа потребан je и развој друштвене и политичке свести, развијање самосталности и самоуправности, али и схватање да je радна организација део целине и да се интереси радних организација морају усаглашавати са општим интересом. Даље, самосталност и самоуправност захтевају и развој културе, материјалних средстава и усавршавање знања и стручности. Израда и доношење многих аката од стране радних организација захтева добро познавање радне организације, друштвено-политичког система и стручно знање (правно знање). Ово утолико пре што ове акти треба све више да представљају специфичное!, да се разликују од аката ко je доносе државни органи, како по садржини, карактеру, тако и по методологији, техници и другом. Развој самосталности и самоуправности захтева и стварање сасвим других унутрашњих међусобних односа у радној организацији. Те односе треба усавршавати, развијати, тражпти начн-