Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

523

AHCKYCHJA

јединсхва економског система, посебно пореског. Зато би, вероватно, умеете одредаба за које се предлаже да ce укину требало донети једну другу, прецизнију одредбу. 111 По предложении изменама изгледа да се не могу оснивати друге аугономне покрајине, сем постојеће две, док je то по садањем чл. 111. Устава могуће. Требало би задржати могућност оснивања и даље, jep je то у складу c положајем република по Уставу. У погледу самосталности утврђивања извора прихода аутономне покрајине важе исге примедбе као и за друштвено-политичке заједнице уопште. У предложении изменама се релативно подробно говори о односу измеВу врховног суда република и врховног суда аутономне покрајине. Међутим, поставља се питање врло сложених односа измеВу других органа нстих јединица. Наиме, овим изменама аутономна покрајина добија већу надлежност, што значи да ce смањује надлежност републике на територији аутономне покрајине. У органе републике, међутим, улазе и представници покрајина. Али ови органн у свом пуном саставу управљају републиком, па и оним подручјем републике које je ван аутономних покрајина. Тако долази до тога да представници покрајина управљају подручјем ван покрајина и у погледу оних послова који су иначе у надлежности покрајина, док представници тог подручја не управљају оним пословима који су у надлежности покрајина, чиме ce успоставља неједнакост између покрајина и тог подручја. Стога би требало предвидети да се органи републике деле у два састава; шири, с представницнма покрајина, који би вршио послове у Којима je република подједнако наддежна и за подручје покрајина и за падручје ван њих, и ужи, без представника покрајина, који би вршио послове републичке надлежности за подручје ван покрајина, a који су у покрајинама у надлежности покрајина. Поред тога, треба предвидети односе између ова два састава и односе измеВу покрајинских органа и ових органа у ширем саставу (разуме се, само начелно). IV Одредбе о употреби језика народа и народности треба допунити и одредбом о писму, у складу с планом 42. ст. 1. Устава. Исто тако треба их допунити одредбом да су односни језик и писмо на датим подручјима (тј. у републици као целини и у ньеним посебним подручјима) обавезни као званични језик и писмо за одговарајуће државне и друге јавне органе, као и одређене друштвене, радне и друге организације. Ар Радомир Павићевић, доцент: О НОВОЈ УЛОЗИ BERA НАРОАА Комисија за уставна питаньа, на основу одговарајуђих овлашћења, формулисала je „Основе за промену неких одредаба Устава”, и изишла са тим на јавну днскусију. Најважнију промјену Устава, према овом пројекту предлога, представљала би нова улога и положај Вијећа народа у структури и дјелатности Савезне скушптине. У вези с овим намеће се питање да ли осамостаљивање Вијећа народа и његово конституисање као посебног и општенадлежног дома у Савезној скупштини представља захтјев који првенствено диктује потреба за већом равноправношћу наших народа у оквиру заједничке државе, уреБене на федеративном принципу, или то треба да буде фаза у остварењу такве концепције која води ка једној конфедеративној заједници. Одговор на ово питање није једноставан, прије свега зато што он зависи од тога што се жели постићи, којем цил>у je усмјерена воља одлучујућих чинилаца нашега друштва. Ствар се не може разумјети ако ce посматра само правно, нормативно, организационо, него тек у вези ca цјелокупним нашим друштвеним стањем и развитком, са економским односима, односима у сфери материјалне производње првенствено. Очигледно je, а то се каже и у образложењу овог пројекта предлога, да нова улога Вијећа народа не треба да се исцрпљује у обезбјеВењу равноправности република, већ ово Вијеће треба да непосредно учествује и утиче на креирање и воВење политике по свим битним питањима ко ja се