Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

525

ДИСКУСИЈА

ситуације кад не може доћи ни до каквог мајоризирања. С обзиром на објектнвну ситуацију коју већ имамо у пракси, у привредној дезинтеграцијн, републичкој затворености и интересним супрохностима коју таква ситуација раБа, сигурно je да ће то дойи до изражаја и у Вијећу народа, ако ce формира како ce предлаже. МеВутим, кад je ситуација објективно већ хаква, можда оваква улога Вијећа народа пружа шансе да се то стање превазиБе. Спорна питања изићи ће сад из круга уских политичких врхова пред јавност, на видјело. V таквој ситуацији јасније ће ce видјети извори разлика и разилажења, стварни разлози и мотиви који стоје иза одговарајућих ставова. На тај начин, Вијеће народа и остали политички фактори преко њега преузимају за своју дјелатност и опредјељења отворену одговорност, која je до сада била апстрактна. Може се с доста разлога очекивати да ће наша јавност дјеловати интегративно, да ће бити против сепаратистичких и хегемонистичкнх тенденција и интересшгх ускости и искључивости. Y таквим условима отвореног дјелања пред судом наше јавностн појавиће се нужност да се отворе интеграциони пронеси, да се уклоне политпчке и друге сметње које томе стоје на пуху, или, у супротном, да се иде путем даљег, али сада отвореног, учвршћивања подвојености и аутархичности, путем који води ка једној лабавој и неперспективној заједници конфедерацији. Разумије се, да даљи наш развитак у овом погледу не зависи само од улоге Вијећа народа, него од односа снага у нашем друштву.

Проф. др Арагомир Стојчевић: О КАНАИАОВАЊУ ПОСЛАНИКА. Питање ко и како кандиду je посланике несумњиво je најважније питање изборног система, јер ко кандидује тај у ствари и бира посланике, нарочито тамо где се истине само једна кандидатска листа. Па и тамо где су истакнута два или три кандидата, утицај бирача на изборима je сразмерно врло Мали, jep они не могу ништа друго него да изаберу једнога од гьих. Зато je за заиста демократске изборе потребно обезбедити максимално учешће бирача у кандидовавьу. Садањи изборни систем je покушао да то оствари преко зборова бирача. Али, сви ћемо се сложит, он у томе није успео. Има за то много разлога, међу којима je сигурно врло важан: неактивност организација Социјалистичког савеза и Савеза комуниста и отуда њихова неспособност да мобилишу бираче у предизборној активности. Али исто тако важан разлог лежи и у томе што се и на зборовима бирача најчешће ствар свршавала на томе да се окупљеним бирачима представи кандидат који je већ негде у некой централном форуму изабран. Ако и није тако било увек, ипак грађани (изузев оних за које се обично каже да су „наивни” или „идеалиста”) имају осећање да je тако. Томе доприноси и нзјашњавање акламацијом на зборовима бирача и, понекад, неумешност људи који те зборове воде. Мени се чини да бисмо и најбол>е кандидате одабрали и учинили да баш граВани, бирачи, обаве тај најважнији део избора, ако бисмо поставили као правило да људи који се осећају способним за обављање дужности посланика и који то желе, сами покрећу питање своје кандидатуре, с тим да бирачи гласањем одлуче ко ће од претендената бити кандидован. То значи да би, у једном дужем предизборном периоду, требало омогућити свакоме ко то жели (и испуњава неке формалне услове који би били прописани, али не много строги) да агитује за себе или другога, да, на формалним или нефюрмалним зборовима, кроз штампу, радио и телевизију, истине своју жељу да буде кандидован и своја гледишта о свим актуелним питањима општим и локалним, да покаже своје способности, заинтересованост за решавање друштвештх проблема и све друго што би привукло пажњу бирача. Затим би, до одреБеног дана, требало уписати у листу претендената све оне који испуњавају неке услове (нпр. досадањи друштвени рад не би нпр. требало да буде савезни посланик ко није пре тога био члан неког другог органа власти; одреВени број граВана који