Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

526

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

подржавају његову кандидатуру и т. сл.). Затим би бирачи у мањим јединицама него што je изборни срез (нпр. свако село, или трећина, четвртина, петина изборног среза) тајним гласанем одлучили ко ће од уписаних претендената бити нихов кандидат. Зато би требало, опет, оставити један рок у коме ће овако одабрани кандидата, истим средствима као и у претходној агитацији, агитовати за свој избор. При том би добро било организовати нихове заједннчке иступе, полемике, дата могуђност бирачима да им постављају питана и т. сл. Најзад би, између свих који су на предизборима кандидовани, бирачи на дан избора изабрали посланике. Демократичное! овог система мислим да не треба много бранити. Могло би се приговорити да он пружа могућност да се неко демагогијом или преко неформалних трупа наметне за кандидата. Али наши бирачи су већ до сада показали довољно способности да разликују право од лажног а, уосталом, ту су Савез комуниста и Социјалистички савез да својом активношћу открију лажи и помогау бирачима при одлучивану. Ако у томе понегде не успеју, доказаће само своју неспособное! и доказаће да не уживају поверење бирача. Дакле, СК и СС треба не да истину кандидате, него да се боре да буду истакнути најбољи од претендената. Могло би се приговорити и то да су то двоструки избори, који ангажују много и бираче и материјална средства. То je у извесној мери, можда, тачно, али ми баш треба да настојимо да што више заинтересујемо и ангажујемо бираче око избора посланика. Што се тиче трошкова, то je незнатно повећане, које ће бити вишеструко надокнађено квалитетом скупштинског рада и поверенем грађана у овако изабране органе власти. Yoсталом, демократија je скупа и са тиме треба рачунати.

О ХУМАНИЗАЦИЈИ ИЗВРШЕЊА СМРТНЕ КАЗНЕ

Y нашој јавности, од најшнрег круга граВана, јавило се однедавно посебно инхересовање за смртну казну. До тога je, углавном, дошло после неких случајева организованих разбојничкнх напада у већим градовима, којима je дат широк публицитет путем свих средстава јавног обавештавања. По начину извршења, усред дана и на јавним местима, по високим износима новца који су били циљ пљачке и по безобзирности према лудскнм животима, ова разбојншптва имају вид посебно тешког криминала, гангстерских препада, какви се већ деценијама врше у индустријски развијеним земљама. Економски развитак и све гушћа насељеност у градовима као да погодују и код нас овој врсти криминала. Реакција најшире јавности нарочито у професијама где се налазе потендијалне жртве, свуда где се ради с новцем носи у себи и бојазан од нових случајева. Разумљиво je што се у старом спору око смртне казне код нас јавља плима расположена које не иде у прилог њеном укидању а ни ограничавану. С правом или не, у смртној казни многи виде меру ко ja ће у самом почетку сузбити овај за нас нови вид разбојништва, ако та казна буде ригорозно применив ана. Y нашем систему казни, по Уставу, смртна казна може се изузетно предвидети само савезним законом за најтежа кривична дела и може се изрећи само за најтеже облике такзих дела. Одредбама Кривичног законика прописана je за нека од крнвичних дела против народа и државе, против човечности и међународног права, против живота и тела, против имовине и против оружаних снага, а и када je прописана, по изреченој