Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

528

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

му места међу људима, он мора да буде трајно уклоњен из заједнице. Уништегьем извршиоца врши се ефикасыо трајно уклањање и потпуна зашхита друштва од ризика које својим егзистирањем он собом носи. Тако се једино може да схвата и оправдана неопходност постојања смртне казне у савремеыом свету. Овакве поставке прихвата и законодавац који трајно уклањање постиже доживотном изолацијом у затворске зидове, а не усмрћењем извршиоца. Наш законодавац није прихватио ово решење у хуманизацији смртне казне, већ je оставио суду да бира између смртне казне и временски ограниченог строгог затвора у најдужем трајању од 20 година, према свим околностима случаја. Када се суд определи за казну смрти изриче je, и, уколико се не отклони одлуком шефа државе, изречена казна се извршује. По закону, стрељањем. V свету има и других начина извршења смртне казне; вешањем, гиљотинирањем, електрокуцијом, тровањем гасом. Сви се своде на исто: уништава се живот насилном смрћу. Сваки од садашњих начина присваја за себе одређен хумани кваштет: да je више частан, мање болан, па и безболан, у часу извршења. Сигурно je једно, да у пореВењу са неким од начина извршења у прошлости клагье, одсецање главе мачем, набијање на колац, растрзање коњима, ломача - савремена средства постизања насилие смрти не нспол>авају 'некадашњу бруталност у чину извршења, настоје да што више удаље извршиоце казне од осуВеног и отклањању спектакуларност егзекуције која се некад користила као застрашујућа мера према маси ко ja ирису ствује извршењу. Наше законодавство посебно онемогућује да се смртна казна изврши пре него што се утврди да није укинута или заменена актом амнестије или помилована. Одлаже извршење над лицем које je тешко телесно или душевно болесно, докле та болеет траје. Смртна казна се не може нзвршити над трудном женом, a трудној жени не може се ни изрећи. На усмену молбу осуВеног, орган надлежан за извршење може одобрити да се извршење одложи за 24 сата од часа када je осуђеном саоштено да казна није укинута а ни заменена актом амнестије или помилованьем. Извршује се без присуства јавностн пред комисијом коју сачињавају судија окружног суда, окружни јавни тужилац, представник органа унутрашњих послов а и лекар. Закон не каже ко обавља сам акт стрељања, а у праксн то чини одред чланова милиције комуналног органа унутрашвьих послова на чијем се подручју спроводи извршење. Ако не може бити речгг о хуманизацији смртне казне тамо где се она прихвата као нужда у заштити друштва, мислимо да може да се хуманизује извршење смртне казне. Ако je тачан закључак да се друштво не свети осуВеном, да га усмрћење не поправља и да његова смрт не застрашује, онда ншпта не стоји на пуху да се осуВеном пружи могућност да себи сам суди, да сам себе усмрти не прнморавајућн друштво да то учини. Ma колико на први noгде може изазвати негодовање мисао да на смрт осуВеном треба признатн