Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

529

ДИСКУСИЈА

право да изврши самоубиство, пракса показује да л>уди често управо са моубиством изравнавају свој рачун с друштвом, чак и када je нзвршено дело за које није предвиђена смртна казна, на пример, убиство на мах. Пису рехки случајевн да после уништења туђег живота извршилац диже руку и на себе, јер не види да треба да живи после онога што je другом учинио. Па нека и не буде некаквпх моралних побуда хамо где се осуђени већ налази пред извршењем смртне казне. Прихватимо и сурову реалност да ће бити осуђених који ће прибећи самоуништењу из страха од извршења ко je предстоји. Y сваком случају, објективно, самоуништењем осуђени ослобађа друштво од чина егзекуције. Право на самоубиство на смрт осуђеног носи у себи и за осуВеног и за друштво дубоке хумане последице. Осуђени, који то право искористи, подразумевајући употребу еутаназивног средства, поштеВен je пре света од насиља, без обзира на врсту, које мора да тргш егзекуцијом. Морално добија, јер над њим казна није извршеыа; његовом смрћу пре извршења гаси се и поступай извршења и тнме он избегава крајњу деградацију своје личности. И породици je лакше. Сећаље на његов злочин, еквипарира сећање да се добровољно искупио. Може се у томе ићи и корак даље при садашњем стању науке у трансилантацији органа, и осуВеном дати прилика да на гьегов захтев својом смрћу послужи продужењу живота других. Разлози хуманости не изостају ни на другој страни. Ако осуВени своје право искористи, друштво се ослобаБа монструозног чина егзекуције. Taj чин јесте и мора да буде монструозаы за непосредне извршиоце. Хумано друштво с правом искључује могућност да тај терет превали на професионалног извршиоца-крвника, и налази разна решења да извршење казне падне у део унапред неодреВеним лицима. Проналазе се начини да извршилац и не види последице своје радње, као код електрокуције и гасне коморе, или, да се приликом стрељања не зна у којим пушкама je убојна муниција све то са циљем да се олакша морални положај извршилаца. Стога би се и извршење казне над осуВеним који није искористио своје право на самоуништење сводило на један изузетак више, на осу Веника који до краја остаје равнодушан према свему, па и према оном чему излаже изврпшоца казне која се над њим спроводи. Признањем права на смрт осуВеног да изврши самоубиство отвара се и нов, истина не правни већ друштвено-политички поглед на етичку садржину овог права, који у себи носи могућност моралног измирења између изврпшлаца најтежих дела и друштва. Y савременом свету, који се толико оптужује за отуВење личности и у коме моралне вредности људских односа не силазе тако често са катедри науке о етици да у материјализованости тих односа унесу' меБу људе осећање припадања заједници управо у оваквој хуманизацији извршења смртне казне леже иеслућене могућности оплемењавања личности. Свака смртна казна привлачи изузетну пажњу средине у којој се изриче, и њено извршење увек погаВа one са најтананијим осећањима за туВу патњу и трпљење. Отвара ce једно, помало заборављено поглавље историје друштва, мање отуВеног од данашњег античког друштва, чији je хуманитет омогућавао да осуВеник нспн-