Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

532

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

винске издавачке установе која je издала службени лист, а из које се види да je службени лист у коме je објављен закон штампан и отпослат претплатнидима дана 30. IV 1967. године, коју чињеницу je потврдио у датој изјави и представник издавачке установе саслушан од суда као сведок, с друге стране. Према томе, тврди туженик, тужиоцу je законито престао радни однос даном разрешења од дужности, па je његов захтев за накнаду штете неоснован. Решавајући о поставл>еном тужбеном захтеву, окружни суд je својом пресудом захтев тужиоца одбио као неоснован. Y образложењу своје пресуде, између осталог, суд износи: са гледишта позитивних прописа који су били на снази у време поништаја решења о заснивању радног односа тужиоца са тужеником, републичка комисија je поступила законито поништавајући то решетье; решење туженика којим je поништио своје раније решење о заснивању радног односа са тужиоцем je чиста бесмислица, jep je њиме поништено оно што je било већ поништено од надлежног органа (комисије) и у законитом поступку; комисија je била овлашћена да дана 20. IV 1965. године донесе решење, тј. после 10. IV исте године, пошто се радило о несвршеном предмету по питатьу оцене решења донетог за време важевьа Закона о државним службеницима. Жалбу тужиоца одбио je као неосновану надлежни врховни суд. Y образложењу своје одлуке, врховни суд, измеВу осталог, наводи: решењем комисије донетим по праву надзора поништено je решење туженика о заснивању радног односа са тужиоцем. Одустанком тужиоца од захтева за поништај тог решења у управном спору, решење комисије je постало правоснажно, jep не постоји ни једна одлука надлежног органа којим би оно било поништено или преиначено. Сматрајући да су одлуке и окружног и врховног суда незаконите, Савезни јавни тужилац je против њих уложио захтев за заштиту законитости код Врховног суда Југославије. С 1 ) Y свом захтеву јавни тужилац истиче као основно: пре одлучивања о тужбеном захтеву, суд je био дужан претходно утврдити да ли je решеньем комисије правоснажно раскинут радни однос измеВу странака у спору, тј. да ли je решенье комисије правоваљан управни акт. Одговор на ово питан>е зависи од тога који ће датум суд узети као дан када je закон објављен. Ако се поВе од тога да je закон ступио на снагу 10. IV 1967. године, комисија не би била овлашћена да после овог датума доноси решење, jep она од тада нравно и не постоји, па би следствено томе, решење комисије било непостојећи управни акт. Y противном, тј. ако би се стало на становиште да je закон ступио на снагу 1. маја 1965. године, решење комисије било би пуноважно, па би се радни однос измеВу странака у спору сматрао правоснажно раскинутим. Како су оба суда пропустила да расправљају и одлуче о овим основным питањима за доношење законите и правилне одлуке о захтеву тужиоца, тј. како о њима пресуда не садржи разлоге, због чега се са сигурношћу не може испитати, учињена je битна повреда одредаба Закона о парничном поступку из чл. 343, ст. 2, тач. 11, због чега се обе пресуде морају укинути и предмет вратиги првостепеном суду на поновно расправљање и одлучивање.

(i) Види: Захтев Савезног јавног тужиоца (Гт-2493-67, од 26. IX 1967. године).