Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

533

СУДСКА ПРАКСА

Из изложеног чињеничног и правног стања схвари произилазе два основна питања: Прво, када се закон и друга ошнти акт сматра објављеним, тј. од ког дана се рачуна рок за његово ступање на снагу, и друго, везаност суда управним актом код решавања о претходном питању у парничном поступку. Y току даљег излагања покушађемо да одговорнмо на оба поставлена проблема. 1. Уставом СФР Југославије, уставима социјалистичких република, статутима срезова и општина, изрично je одређено да општи акти морају бити објављени пре него што ступе на снагу ( 2 ). Характеристично je напоменути да статута аутономних покрајина Војводине и Косова и Метохнје изрично не регулишу ово питање. Очигледо je да се ради о редакцијском пропусту, јер обавеза претходног објављивања општих аката произлази не само из потребе да статут буде у сагласности са Уставом СР Србије, који ово питаиье пзрнчно регулише, већ и из прописа, садржаних у статутима обе покрајине, о томе да се општи акти објављују у службеном тасту покрајине и да ступају на снагу одређеног дана од дана објављивања. Иако овај пропуст нема правног значаја, ваљало би га отклонити чим се за то укаже прњшка. С друге стране, свака друштвено-политичка заједница je својим уставом односно статутом прописала начин објављивања општих аката које доноси, одређујући да се објављивање врши у службеном листу и да општи акт ступа на снагу одређеног дана од дана објављивања са најкраћим роком који мора протећи од дана објављивања до дана ступања на снагу ( 3 ). Уставом СФР Југославије, уставима содијалнстичких република и статутима аутономних покрајина изрично je предвиђено да општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, с там да се само из нарочито оправданих разлога овај рок може скратиги. Из наведених одредаба устава и статута, a полазећи од познате чињенице да новинске издавачке установе у погледу издавања службених

(2) Види, на пример:, чл. 152, .Устава СФР Југославије; чл. 215. Устава СР Босне и Херцеговине; чл. 211. Устава СР Црне Горе; чл. 241. Устава СР Хрватске; чл. 225. Устава СР Македоније; чл. 215. Устава СР Словеније, и чл. 164. Устава СР Србије. Попгго нисмо ои/Ш у могуЈшости да консултујемо све статуте срезова и општина по овом ггитању, ограничавамо се у том смыслу што je могуће да се у неким од њих ово пптање ьзрично не регулише. МеЬутим, и у овом случају би се радило о редакцијској грешци, па би у адекватном смислу и за овај случај важило све оно шго смо рек ли о истом питању када се раднло о статутима аутонсшних покрајина Војводине и Косова и Метохије. (3) Општи акти федерације, социјалистичкнх република и аутономних покрајина, објавЛ-УЈУ се Y службеним листовима, што прогшсује одговарајући устав односно статут (чији je 4iVaH стављен у загради после сваког навођења службеног листа): за СФРЈ у ~Сл. листу СФРЈ” (чл. .131), за СР Босну и Херцеговину у ~Сл. листу СР Босне и Херцеговине" (чл.216), за СР Дрну Гору у ~Сл. листу СР Црне Горе" (чл. 211), за СР Хрватску у „Народным новииама, службеном листу СР Хрватске” (чл. 241), за СР Македонију у ~Сл. веснику на СР Македонија" (чл. 226), за СР Словенију у „Урадном листу СР Словеније" (чл. 215), за СР Србију у „Сл. гласнику СР Србије" (чл. 164), за АП Војводину у ~Сл. листу АП Војводине" (чл. 31), за АП Косово и Метохију у ~Сл. листу АП Косова и Метохије" (чл. 30). Интересантно je напоменути да само Устав СР Босне и Херцеговине предвиђа изричну могућност (чл. 216, ст. 3) објављивања по ј единых општих аката на уобичајени начин ако се то предвиди статутом општнне, с тим да се тако објављени општи акт има накнадно у најкраћем року објазити у службеном листу општине.