Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

238

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јално осигурање исплатио содијалним осигураницима на херех фондова заједница социјалног оситурања према одредбама Основног закона о здравственом осигурању, Основног закона о инвалидском осигурању и Основног закона о пензијском осигурању ( 2 ). Y захтевима за повраћај износа исплаћених из фондова заједница осигурања, заједнице правни основ тужбених захтева налазе у члану 17. Закона о обавезном осигурању у саобраћају (чл. 26. Закона о обавезном осигурагьу имовине и лица), према коме „осигурагьем се обухвата целокупна штета коју je сопственик односно корисник моторног возила дужан накнадити по прописима односно по правним правилима о одговорности, а која произилази из употребе моторног возила” ( 3 ). Заснивајући заххеве на цитирашш одредбама Закона о обавезном осигурању у јавном саобраћају (односно Закона о обавезном осигурагьу имовине и лица, заједнице своје заххеве постављају у сваком оном случају када се исплате из фондова врше социјалним осигураницима услед повреда нанетих употребом моторног возила. То ће рећи да се не прави разлика према степену кривице сопственика моторног возила ( 4 ). Пресуде којима усвајају такве заххеве судови заснивају на одредбама члана 17 (26) Закона, пошто je њима, наводе судови, прописано да се осигурагьем обухвата целокупна штета коју je сопственик односно корисник моторног возила дужан накнадити по прописима односно по правним правилима о одговорности, a која произилази из употребе моторног возила; на одредби члана 170, став 2. Основног закона о организацији и финансирању социјалног осигурања, према којој се при утврђивању права на накнаду штете причињене фондовима заједница осигурања пимењују општа и посебна правила и прописи о накнади штете, уколико нису у супротности са тим законом, и на схватању да ни једним прописом право на накнаду штете причюьене услед употребе моторног возила фондовима заједнице за социјално осигурање није искључено. ( б ). Такве одлуке судова трпе критику, јер ce заснивају на повреди материјалног права. 1. Тумачење искључиво одредби члана 17. Закона може да наведе на закључак да je Законом дато право на накнаду штете фондовима заједница социјалног оснгурања. Међутим, позивом на члан 17. губи се из вида

(2) Чланом 171. Закона о организации и финансирању социјалног осигурања одређено je да заводи имају право на нсплаћене: ~1) трошкове коришћења здравствене заштите и медицпнске рехабилитацпје пружене на терет фонда, као и новчана давања исплаћена по прописима о здравственом осигурању; 2) трошкове професноналне рехабилитације и поновног запошл>авач>а пнва.шда рада, као и новчана давања исплаћена на терет фонда у вези са коришћењем права на рехабилитаиије и поновног запопьъавагьа инвалида рада, као и новчана давања исплаћена на терет фонда у вези са коршпћењем права на рехабилитацију и запош.ъаван>е по прописима о инвалидском осигурању; ЗУ новчана давања исплаћена по основу признатог права на пензију по прописима о инвалидском односно пензијском осигурању." (Измене и допуне Закона, ~Сл. лист” бр. 52 66).

(з) Приметимо да je изложена правна материја била регулнсана још Законом о обавезном оснгурању имовине и лица и Законом о изменама и допунама Закона о обавезном осигурању имовине и лица, чији пречшпћен текст представла Закон о обавезном осигураььу у саобраћају (~Службени лист СФРЈ”, бр. 15/65, 7/67, одн. 11/68).

(4) Зашто je од значаја подвући да тужбени захтеви не праве разлику према степену кривице сопственика моторног возила, објаснићемо нетто касније, код излагања нашег става о правном питању ко je се излаже.

(5) Види, на пример, пресуду П. 4090/68 Окружног привредног суда у Београду и пресуду П. 1419/68 Окружног привредног суда у Пожаревцу.