Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власника повласног добра, у чијем je интересу право службености и установлено. Без претензија да дајемо коначан одговор на ова питања, имајући у виду снажан развој технике, производње, науке и културе, са доста сигурности се може тврдити да потребе нису статичне, већ да се проширују, расту, а то изазива померање граница обима права службености. Y прилог томе говори и чшьеница да имамо Закон о искоришћавању пољопривредног земљишта, који обавезује власнике земле да приликом обрађивана и организована земље на земљишту примене прописани минимум агротехничкнх мера. Према томе, прилично je извесно да ће добро, на коме je конституисана службеност, услед наведених нових околности морати да трпи већи терет и да обим службености може бити већи. Али, поставља се питање да ли je онда то она иста садржина права која je раније била, или се она променила. Но, и поред ових напомена сматрамо да обим службености не би требало да буде препрека и сметна за интензивније коришћење повласног добра, а нарочито уколико je реч о вишем стушьу примене науке и технике. Принцип рестрикције службености тиме се не доводи у питање већ само иегова еластичнија примена, а начин на који ће се компензирати власник послужног добра зависи од конкретних случајева. При томе не треба искључити ни могућност давања накнаде власнику послужног добра, утолико пре што услед савременијег коришћења свог повласног добра он има и веће користи, па није право да друга због тога буде оштећен. 7. Ако обим службености не треба да буде препрека за интензивније коришћене повласног добра, морамо бити веома обазриви и не смемо допустити да се под видом пуног коришћена свог права тј. обима службености изврши евентуална злоупотреба права. У том смислу занимљива je Одлука чији диспозитив гласи: „1. УтврВује се да je туженик РР сметао тужиоца РЗ у мирном коришћену захватана воде са извора на тај начин што je на дан 1. августа 1952. године на удал>ености од 8 метара од тужиочевог извора ископао бунар на свои земљишту, који се налази у атару села Б. на месту званом „поток” у мерама и границама: ..., и тиме пресекао жицу воде која има везу са тужиочевим извором. 2. Налаже се туженику да спорни бунар затрпа земљом у року од 8 дана по правоснажности ове одлуке.” Одлука Општинског суда Г-358/52. Заннмљива je чињенипа да и другостепени, Окружни суд, решавајући по жалби као и првостепени, налази да у конкретном случају постоји сметање службености. Нама се чини да je овакав став суда неправилан. Пре света, службеност се може односити само на туђу ствар а никако на своју. Ако неко има извор на свом земЛзишту, па му сусед пресече жицу воде на тај начин што ископа бунар, такође на свом земљишту, то може бити само злоупотреба права, а ни у ком случају сметане службености. У конкретном случају може се рећи да се ради о школском примеру коришћена права својине, односно злоупотреба права, jep се таквим коришћенем свог права другоме наноси штета. 8. Анализирајући првостепене и другостепене одлуке суда само на овом сразмерно малом подручју, запазнш смо појаву да je доказиване права службености пред судом ишло доста тешко, што je имало за после-