Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Mar 01, 1969, page 47

181

РИМСКО ПРАВО ААНАС

правног система још увек није оправдање да га данас проучавамо. Можда je кинеско право исто тако савршено. Један историчар, додуше историчар уыетносги, с правом je говорио да у историји, иако je то наука о прошлое™, може наћи места само оно што je присутно у садашњости ( 13 ). Да бисмо схватили какву je улогу имало римско право у настајању данашњег нашег друштва и данашњег права, морамо бацити један поглед у прошлост. Велики број мислилаца Запада сматра да je Европа центар света, увек у жижи светске историје. Ово мишдење join увек има извесног оправдана многи судбински догађаји светске историје и проналасци који су изменили лице земде везани су за Европу и деривате европске цивилизације. МеБутим, тако није одувек било. Дуто je Европа заостајала за другим деловима света. Y раном среднем веку Европа je гладна, прљава и нетолерантна. Хиљаде жена било je спадено под апсурдним оптужбама да су вештице. Повремено je владала таква глад да су људи убијали једни друге и јели ( u ). Вођени су стогодишњи ратови због разлика у тумачењу једног истог Светог писма (иако je, наравно, било и других разлога). Ни краљеви нису били поштеБени оскудице. Карло Велики je спавао на сламарици, без икакве одеће ( 1б ). Забележено je како je енглески ризничар модакао у име крада трговце на пијаци за мале позајмиде, jep je крадена благајна била сасвим празна ( 16 ). Дуто се чак и за крал>евом трпезом јело прстима, а руке су брисане о крзно пса или косу роба који je седео уз крадев скут. Y то време Европа je заостајала за Оријентом, који зна за свилу, фино оружје и зачине. Гримове бајке, производ немачког средњег века, пуне су управо ужасних појединости ( 17 ). Упоредимо то са филиграном маште, какав представда збирка Хидаду и једна ноћ, у којој се стварност и машта, сензуалност и авантура преплићу на префињен начин. Овај однос полуварварске Европе и цивилизованог Истока илуструје и додир крсташа са Цариградом. Y то време Константинопод има око милион становника, банкаре, римску традицију јавног живота, трке на хшюдрому. Највећи град Запада, меБутим, Венеција, броји једва сто хидада, а Париз, Миихен и други света неколико десетина хидада. Крсташи су, видевши сјај и богатство Византа, били одушевдени. Толико je било њихово одушевдење

(13) Пикон, Увод у једну естетику књижевности, превод Милошевића, Београд, 1965, стр. 148. (14) „Искапали су лешеве и прождирали их, јачи су убијали слабије, a мајке своју децу да тиме утаже глад" пише у Annales Mosellani, XVI, 498, 23 за годину 1032. (према Кулишеру, Опћа економска повијест, превод Брандса, Загреб, 1957, I књ., стр. 102). Овакве појаве кису непознате ни у нашим крајевима. Године 1689. у Босни ~помрли млого парода од глада. Y Сарајеву изидоше дица матер мртву. Y Бањој-луци кога би обисили, обноћ би га гладни л>уди свега изили” (запис објављен у Гласнику Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1889, књ. 111, стр. 79.

(ir>) Кулишер, нов. дело, I, стр. 74.

(16) Кулишер, нов. дело, I, стр. 335.

(17) Неколико бајки из Гримове збирке почињу једним несхватл>иво суровим чином: родители!, зато што немају чиме да се прехране, остављају децу у шуми да би их појеле звери. Y Ивици и Марици вештица, у кући направљеној маштом гладног, тови дечака и спрема се да га испече и поједе. Марица турне вештицу у пећ и тако се ужасним хепиендом завршава ова прича. Ето чиме je Европа успавлишала своју децу! Чак и у нетто суптилнијој Снежанн зла краљица каже дворјанину ~Одведи Снежану у шуму, убиј je, ишчупај јој срце и донеси га као доказ”. Ничег сличног нема у оријенталним бајкама.