Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним делом припремања зашхите најзначајнија и најважнија добра и интересе за опстанак и безбедност конкретног друштва-државе или појединца односно посредно обоје. Y круг најзначајнијих и најважнијих добара и интереса за опстанак и безбедност једног друштва-државе, која су скоро по правилу заштићена инкриминацијом дела припремања, улази пре свега постојеће државно и друштвено уређење. Тако у француском Кривичном законику ( 31 ), меВу крlшичним делима против спољашње и унутраппье сигурности државе садржан je широки опис дела штетних за државно и друштвено уреВење. Међу њима, уколико припремање не улази у појам издаје, шпијунаже или дела штетних по народну одбрану, истине се и инкриминација кривичног дела припремања у виду завере, (комплота) између два или више лица који има за цил> удруживатье ради насилног обарања уставног поретка (чл. 89). Код овог дела je инкримжнисано чак и само предлагање да се створи завера (комплот). Са своје стране, немачки Кривични законик ( 32 ) предвиБа кривично дело прштремања напада на интегритет шефа државе, устав или државну територију (чл. 81), уколико то припремање не улази у сам појам кривичног дела велеиздаје. Италијански Кривични законик ( 33 ) кажњава свако дело, па и пршгремање извршења дела које иде на то да се држава или гьен део подвргну суверенитету стране државе, да се смањи независност или да се разбије њено јединство. Исто тако, овај Закон инкриминише равна политичка удруживања и договоре ради извршен>а политичких кривичних дела. И швајцарски Кривични законик ( 34 ) инкриминише свако дело, па и припремање извршења дела које je управљено на велеиздају. Бивши југословенски КЗ, са своје стране, je предвиБао као самостално кривично дело велеиздајничке пргшремне раднье (чл. 92), уколико такво припремање није било посебно инкриминисано (чл. 95. и 96) ( 35 ). Кривични законик СФРЈ инкриминише на више места припреман>е кривичних дела против народа и државе ( 36 ). Изложени ставови појединих кривичних законика указују на скоро исти закључак; да сваки од њих на себи својствен начин у одреВеним оквирима инкриминише припремање тако опасних кривичних дела као што су дела против државног и друштвеног уре Вења. Узрок оваквог поступала je јасан. Када би било дозволзено у једном друштву-држави стваратье завера (комплота) за обарање и издају постојећег државног и друштвеног уре Вења, куда би то одвело то друштво-држава. Несумњиво да би у таквим случајевима некажњивост таквог припремања и те како негодовала подриваньу и разарању зграде државног и друштвеног уре Вења. Откривање таквих припремања пре покушаја извршења ових кривичних дела не би повлачило за учиниоца кривичну одговорност. Остављање да припремање ових кривичних дела на миру прерасте у фазу њиховог покушаја,

(31) Yn. Garçon, op. cit., p. 282—422. (32) Schönke-Schroder, op. cit., S. 323, (33) M. Ancel, op. cit., p. 919.

(34) Швајцарски Кривични законик. издање Института за упоредно право, Београд, 1957.

(35) Др М. Доленц: Тумач кривичног законика, Загреб, 1930, стр. 156.

(36) Yn. Кривични законик и Законик о кривичном поступку, издање ~Савремене адчинистрације”, Београд, 1965, год., чл. 100, 101, 104, 105, ст. 2, ПО, 111, ст. 2, 117. и 121 КЗ.