Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

59

ОЦЕНЕ ИДЕ JA СВЕТОЗЛРА МАРКОВИЦА

Захим, Маслеша наводи да „без обзира на то да ли сматрамо да се Светозарен утицај прецењује и да се „уколико га je било не може сматрати као благотворан“, како то мисли Слободан Јовановић, или пак да je његов покрет „бујао као горски поток у пролеће", како то држи Јован Скерлић, или пак да je „извршио на друштвени и политички покрет у Србији већи утицај него ма који појединац пре и после њега", како тврди др Драгољуб Јовановић, Светозар Марковић je за снега седам година рада створио један покрет и остварио jedem утица]“ ( 13 ). (Подвукла Р. Г.). Што се тиче „социјалистичког рада“ Светозара Марковића, Маслеша ia сматра „пионирским", те зато и „са врло дшого заблуда, врло много погрепших ставова и оцена, са врло много априорних и научених формула и решења''. Међутим, и поред тога, и „баш због тога што je пионирски", по његовом мишљењу" он се не може у својој целини квалификовати као утопистнчки, како то чини Слободан Јовановић ... супротстављајући овај ... „практичном социјализму", а не научном" ( 14 ). Зато, мада сматра да су „многе његове поставке потпуно одбачене, многе даље развијане и продубљиване“ остаје као „трајно, и што никакво време и никакав нови развој науке неће моћи да поништи или умањи ... њихов историјски значај, који се може сажети у реченици да je Светозар Марковић био први човек у Србији који je приступио једном тешком и мучном и напорном раду за преображај друштва, борби за остварење социјализма" ( 13 ). Маслешнна студија о Светозару Марковићу спада у облает публицистике, писана иначе са „марксистичких позиција", како je неки писци оцењују. Служно се углавном делом Слободана Јовановића о Светозару Марковићу, уз интерпретацију делова из неколико Марковићевих чланака (поред Србије на Истоку наводе се још четири чданка). Међутим, пека Маслешина уочавања су од општијег значаја, и то; карактерисање бирократије у Србији XIX века као „економске категорије" и његова резервисаност у погледу оцењивања Марковићевих социјалистичкгос идеја („у целши") као утопистичких. Држећи ce извесног редоследа по годинама објављивања може се поменути да je Урећивачки одбор часописа Наша књижевност један свој број, у 1946. год. посветио Светозару Марковићу поводом стогодишгыще његовог рођења ( 16 ). Најпознатији оновремени и неки савремени писци су писали о Светозару Марковићу као „птици буре" какав je наслов своме есеју о Светозару Марковнћу дала Исидора Секулић. Y низу натписа, и уз песме Давича, Миндеровића, Душана Костића, истиче се велики значај његових идеја и покрета у сваком случају његова борба за боли живот свога народа. Милан Богдановић наводи, поред осталога: „Y том свом активитету који се неминовно морао разграњавати и на друге планове живота, Светозар Марковић je кретао велика, судбоносна питања паше народив бытности, тражећи им решења у хтравдима својих идеја" ( 17 ). (Подвукла Р. Г.).

(13) Исто, стр. 56. (14) Исто, стр. 83.

(is) Исто, стр. 83—84.

(io) Књига трећа, септембар —децембар 1946, Београд. (17) Исто, стр. 6.