Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дати енглески философ и социолог Херберт Спенсер, (који друштво сматра панданом биолошког организма). Схватање Хегела о држави и народу као организму проистиче из његовог наведеног, са његовом општом философијом повезаног схватања, да je суштина света, а тим пре и друштва дух који тежи ка тоталитету субјективних свести и воља у општој самосвести духа. Стога и органско у држави и народу јавља се као „народни дух’’( 23 )- Свака држава, дакле, истовремено изражава и одражава и одреВени народни дух. Додуше, постојање разних држава и разних „народних духова” опет одудара од тежње светског духа ка општости, ка тоталитету. Извесна je цротивуречност код Хегела кад каже да Пруска или Немци имају свој сопствени народни дух, а да je ипак светски дух дошао до свог савршенства у ондашњој Пруској. Додуше, он ову противуречност покушана избећи тврдњом да су народни духови „елементи постојања општег духа” (пар. 341); али не предвиБа једно стање у коме ће се цело човечанство стопити у једну државу (као што je Кант, полазећи од својих сопствених философских претпоставки био предвидео, и што je учинио Маркс, инспирисан Хегелом, додуше не у светској држави него у светском, интернационалном, од светског пролетариата створеном друштву) у коме би се народни духови стопили у светски дух. На крају свог дела, објашњавајући кретање светског духа кроз историју, износи схватање да у пој едино ј епоси светске историје по ј едино царство истовремено дух одреВеног народа најверније испољава највиши домет кретања светског духа у одреВеном моменту. Та четири царства јесу: оријентално, грчко, римско, и германско; та четири царства истовремено очитују четири принципа светског духа (пар. 353) који се постепено испољавају. Највиши принцип у коме се отуВени дух коначно враћа свои ,ирвом супстанцијалитету” остварује се управо у германском царству (пар. 353—358). Аа ли je Хегел Пруску сматрао зачетком неког будућег евентуалног Немачког царства? Y његовим радовима се не може наћи доказ за то. Али да су многи каснији немачки философи, теоретичари државе, писци, уметници и политнчари тако схватили „германско царство” и ньегову евентуалну цивилизаторску улогу у свету, сасвим je неспорно (као што су већ многи на то, па и Лукач у својој младости, указивали). Хегелово учење о народу као организму (иако о држави и народу као врсти организма, али не и као одразу „духа”, можемо наћи неке елементе већ и код Монтескијеа и Сен-Симона) и о „народном духу” искористила je, рецимо, реакционарна тзв. историјска школа у праву, историји и осталим друштвеним наукама. Но, има и неких других Хегелових мисли из којих су таква реакционална схватања касније црпла подршку. Хегел није предвиВао пеку наддржавну организацију (као својевремено Хуго Гроције) која би, евентуално у име „тоталитета светског духа” решавала меБународне спорове. Штавише, он оправдана рат као средство решавања меБународних сукоба (пар. 337)., Додуше, има у виду само „оправдан рат”, који се води због повреВене или угрожене добробити" државе (пар. 337). Но на неким ме-

(23) Хегел о народном духу и о држави као организлгу шипе у наведеном делу на нише- места, на пример у пар. 3 („национални характер народа”), 33, 271—73, 278, 302, 331, 341, 532, 354 (где чак спомшье „нордијски” принцип).