Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
158
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
давине са одговарајућим установама преко којих се она остварује (као парламенат, итд.) Све поставке о „личним правима грађана”, са својим најдубљим коренима у Енглеској, а под утицајем насељеника- Енглеза, унете први пут у амерички Устав, проширене су и још јаче афирмисане доношењем чувене Декларације о правима човека и грађанина у фрондуској буржоаској револуцији 1789. године, односно 1793. г., кад су и Декларација и Устав донети. Исте одредбе усвајају, почетном XIX века, устави Норвешке (1814), Шведске (1809), Белгије (1831). Основну садржину поставки о „личним правима” чинила су, у ствари, нека политика права, као: „једнакост пред законом”, заштита „неприкосновености” приватне својине, итд. • —• све оно, дакле, што je представљало и неопходност за развој буржоаског друштва. Међутим, развитак буржоаског друштва ослобађањем човека и привреде феудалних окова створио je нову друштвену снагу, радничку класу, чија je борба против капиталистичких окова и система буржоаске експлоатадије, наметнула проширивање тих права. Тако, током XIX века, под утицајем те борбе, поред оних ко ja су прокламована у буржоаским револуцијама, уносе се и нека нова, у ствари, социјално-економска права. У Француској, она су истицана у револуцији од 1848. г., а унета су и у Устав од исте године. Осим тога, тада je, у једном од докумената револуције, прокламовано први пут и „право на рад”. Разуме се, у пропшривању тих права најдаље се отишло за време Париске комуне (1871), која je, како Маркс истине, представљала „политики облик под којим се могло извршити економско ослобођење рада”. Под утицајем октобарске револуције неки буржоаски устави дал>е су проширили социјално-економска права заједно са правом на рад. Као „узор” проширивања те врете права истине се Устав Немачког Рајха (Вајмарски устав), који je донет 1919. г. Тугословенски Видовдански устав садржао je основна („класична") политична и социј ално-економска права. Од укупно 142 своја члана посвећује им 41 члан. Од политичких права признају се и заштићују, поред осталих; једнакост пред законом; лична слобода, неповредивост стана; слобода вере и савести; слобода штампе; „право удруживања, збора и договора”; слобода наставе, науке и уметности; неповредивост тајне писама, телеграфских и телефонских саопштења; доступност свим струкама државне службе под једнаким условима; забране смртне гсазне због политичких кривица; итд. Социјално-економским одредбама се гарантује: старање државе о стварању подједнакнх могућности „спремне за привредне послове” (организовањем стручне наставе и потпомагањем школовања сиромашне деце), државна заштита радне снаге (прописивање радног времена, заштита жеHâ и деце при раду, итд.); ауторских способности и умнога рада; слобода уговарања у привредним односима; државна интервенција „у привредним односима грађана у духу правде и отклањања друштвених супротности”; државна заштита породице и брака; обезбеђење радника за случај несреће.