Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

177

О ПОЛОЖАГУ ЧОВЈЕКА Y ОРУЖАНИМ СУКОБИМА

влада 40 земаља, Међународног комитета Црвеног крста и представника Уједињених нација( 6 ). Разумије се, то су само неке манифестаций е ширег интересовања за међународно право о положа ју човјека у оружаним сукобима. 2. Ако бисмо покушали да утврдимо листу проблема који се морају рјешавтати да би основна права човјека била потврВена и у оружаним сукобима, вндјели бисмо да je основа тога покушаја широка. Са једне стране, то су нагомилани друштвени и историјски чиниоци, укључујући ту и развој науке, а са друге, то су већ постојеђи меВународни инструменти( 7 ) који регулишу правну заштиту човјека уопште, а у оружаном сукобу посебно. Проблеми заштите цивилног становннштва одувијек су били једно од на јсложениј их питања меБународног ратног права. Данае je раширено схватање да постојећа рјешења по Женевској конвенцији о заштити цивилног становништва, из 1949. године, нису довољна када се имају у виду страхоте којима je цивилно становништво изложено у савременим ратовима (Индокина, Блиски Исток). Та Конвенција донијета je под још свјежим сјећањима на страхоте другог свјетског рата и представљала je jeдан од већих успјеха у покушају да се меВународним ратним правом створе мјерила о противправном понашању у оружаном сукобу. То нарочито кад се има у виду онај део који се претежно бави проблемима заштите жртава рата. Нарочито су за ефикаснију заштиту важни: разликовање између цивилног становништва и лица која учествују у војним операцијама, затим опћа заштита која се односи на то становништво као објекат забране од напада и посебна заштита ко ja ce Time посебно заштићених лица (дјеце, грудница, мајкп са нејаком дјецом и стараца). Y тај круг питања улази и разликовање измеВу војних и невојних објеката као и дефиниција невојних објеката и њихова заштита, проблем избјеглица проузрокован оружаним сукобима, проблем меВународне помоћи цивилном становништву за вријеме оружаног сукоба и рад посебних тијела на тој помоћи. Ко има право на положај борца у оружаном сукобу представљало je и раније, па и данас представља, једно од кључннх питања међународног ратног права. Ко се може сматрати борцем у савременим оружаним сукобима питање je које je сложеније данас него раније. Y том пнтању сукобљавају се многобројни ставови идеолошке, политичке и правке природе. Зато се већ сама чшьеница да се ради на том проблему може сматрати напретком, иако се управо на том питаньу могу очекивати велике расправе и тежак излаз из противрјечних становишта ка позитивном рјешењу. Али, ствар je поволиа већ због тога што би се у програмима рада

(s) CICR: Conference d’axperts gouverneumentaux sur la reaffirmation et le développment du droit international humanitaire , applicable dans les conflits armés, Genève , 24. V-12. VI 1973, »Rapport sur les travaux de la Conférence«, Genève, 1971, pp. 131.

( 7 ) О Iим инструментима видјети ближе рад аутора: „Рад Уједињених нација на заштнти људскмх права у оружаном сукобу” поднијет на савјетовању које je Факултет политичких наука у Загребу организовао априла 1971. иа тему; „Уједињени народи у сувременом свнјету”, стр. 14 шап.