Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

180

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

учесници тог устанка носе оружје отворено и да поштују законе и обичаје рата. Ово питање правне заштите у суштини je питање обавезе непријахеља да са таквим противником кад падые у његову власт поступа као са ратним заробљеником, а не као са бандитохм који гије нравно заштићен. Jep, за појединца коме се признаје положај заштићеног лица по меБународном праву, та заштита има значаја тек онда кад „падне под власт непријатеља”. Ако не припада ниједној од наведених категорија и не учествује у непријатељствима, мора се поступати са њим по Конвенцији о заштити граБанских лица за вријеме рата. Ако учествује у непријатељствима и припада једној од категорија ко ja се по унутраппьем праву сматра оружаном снагом, признаје му се положај ратног заробљеника кад падне под власт непријатеља, а ако учествује у непријател>ствима, али му се не признаје положај ратног заробл>еника кад падне под власт непријатеља, његова судбина може да буде неизвјесна односно зависна од тога како нспријатељ тумачи меБународно право. Нарочито није рјешено једно питање у меБународном праву. To je питање тзв. илегалног борца, који je илегалан са гледишта непријател>а, а легалан за земљу коју брани. На тај начин, практичан домет наведене дефиниције о лицу заштићеном као ратном заробљенику je смањен. То стога, што и припадници територијалне одбране у Југославији и припадници разних ј единица и служби организоване одбране у другим земљама који функционално дјелују као територијална одбрана, могу да се наБу у положају да осим учешћа у отворенихМ борбама воде и такозвани подземни рат и откривају ко су тек када ударе( 12 ). Ихмајући, дакле, у виду потребу меБународноправне заштите лица која, бранећи своју земљу на различите начине и по унутраппьем праву законито, могу пасти под власт непријатеља, питање те заштите je, по наincivi мишљењу, актуелни задатак развоја меВународног ратног права. Могли бисхмо рећи да je то, прије свега, израз нових тенденција у меВународним односима, и израз усвајања нових начела, и да на основу тога питање потпунијег, савременим условима одговарају&ег регулисања правног положаја борца постаје елеменат нове кодификације меВународног ратног права.

Ар

Миливој Деспот

РЕЗЮМЕ Новые тенденции в мезюдународном праве о положении человека во время военных действий В наши дни все сильнее заметны тенденции к более полной правовой защите мирного населения во время военных действий, а в особенности в случаях, когда оно окажется под властью неприятеля. Эти тенденции стали видно проявляться в 1950 году, а начиная с 1968 года они получили свое дальнейшее выражение в проделанной параллельной работе в этой области

(12) М. Деспот: Терпторијална одбрана у упоредном и меЬународном праву, стр. 13—15.