Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИЛЕМЕ ИСТРАЖИВАЊА МИРА

Они који су веровали да вреди тежити миру одувек су морали да размишљају о чиниошша и околностима кош га одржавају или, одсуствујући, омогућавају рат. Иако je број људи свесних проблема и убеЬених у шхетност рата био у ранијим раздоблзима сразмерно мален, све од средн>ег векашеирестано су се noi авлзивали/планови за мирј чији су творци често били веома блиски најважнијим доносиоцима сползнополитичких. одлука своје земљеС 1 ). Свесним опасности од уопштавања, изгледа нам. дозволено да авне—ееебине старијег начина размишљања о миру и гоаћетву мира. ‘Пре свега, ниједан од мировних. нагфта није последнца планских исгражттвятвя нити чак експлипитно изражава мисаони ггооцесЈСОЈи ie до гнета ловео. Сви планови полазе од тога да до чрајног мира може доношен»ем неког/ правног акта. Нак и онда када су се, према плану, постојећедржаве имкле геРШЛтбвезивати у конфедерације, није се размишљало о променама друштва и људи. Ниједан план се не олноси на песл-свет-већили само на Европу или на н>их. ВећинаГ планбва предвиђа такво устројство међународног система. у коме би водећу улогу играла држава из које потиче предлагай. И, на крају, није ни потребно рећи да планови тшсу били успешни не само да ни№ очуваАН-диго~већ нису имали ни ширег одјека мећу савременицима. ЗапаженоПе. штавише, да су се пре краја XVIII века планови за мир учестаније стваралн-'баш уочи и на почетку периода обележених појачаном ратном делатношћу што вероватно сведочи да су састављачи раније од других осећали гомилање предуслова за сукобе. Мада je тачно да у данашњем нема идеје-која всћ није била у omrniaiv јтид XIX, веку! 2 ! .изгледа нам да je прави преокрет наступио у нашем столећу. с тим што je постао нарочито упадлзив после аругог светског пата. Без тежње ка пбтпуности можемо да укажемо - на, неке главке разлоге. Први светски рат je, поред хота што je обухватио вилики број држава'"био за ондашње појмове нро.бично суров. По броју жртава надмапшо јсГ све међунардне оружане сукобе у свету одиграли од француске револудије до 1914. године, узете заједно. Крај првог светског рата донео je и највећи успех класичних, институционалистичких тежњи за обезбеђењем мира, сличен у стварању организације с

(i) Видети преглед код S. J. Hemleben, Plans for World Peace through Six Centuries . Chicago 1943; R. Redslob, Le Problème de la Paix, Bàie 1954.

(2) Видети занимљива открића у А. С. F. Beales, The History of Peace, Лондон 1951,. trp. V и passim.