Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

који ce у значајнијој мери баве истраживањем мира заступљени правници-интернационалисти и пројекти из њихове области. Исто тако je ташШдгГнајзрелиЈИ и најВстакнутији истраживачи мира не занемарују спекулацију, традицију и трпељивост. Сцијентизам доброг дела прозивода истраживача мира, чињеница да je велика већина ових последњих бихевиористички настројена, у извесној мери ограничава и онемогућује цео овај напор. Најважније примедбе произаћиће из даљег излагања али je можда добро да се две-три одмах изразе. Појаве у међународној заједници нису довоано бројне да би се статистичким путем авшло~ди сувиелих заКАУчака ' у~Шггважниl' им постоји теж.тьа да се, суттгилни тто.. ступци „хране” неважним догаВајима (јер су чести), или да се прибегава само синтетичким пбдацима Или аналогијама из удалених подручјз. кя о што су понашање - малих трупа ТттлГ Затим, гребя ля^а— свякя постојећим. стварима какве iecv. у суштини кгшзе-рвятивна. Й, на крају, таквим се методима не може обухватити основно што мир. У погледу акдије, херметички језик саопштења истраживача мира поставља се као непремостива препрека измеВу аих и оних ко je треба придобити. Арути саставни део атмосфере у којој истраживање мира почшье да цвета, акутна свест о потреби неодложне акције, ставка на њега и на истраживаче мира обелёж|е које je можда одлтадгјуће- и-које у слактт сдучају условљава и задатке које себи истраживачи мтта зялају7~Истраживаае мираАгреба да доведе до успоставлЈања трајног мира,, и то што-скорије јер времена нема довоано. Другим речима, ови научниии морају испитати и могућности да се њихови налази претворе у акцију a морају сами учествовати у њој. Став појединих праваца није према обом питању ј единствен, али постоји уверење да се истраживагье има сматрати примењеном наукой, која није ослобоБена судова вредности већ тежи остварењу једнога циаз, према коме je ~пристрасна”( 7 ). На овај начин се истраживачи мира одвајају од многих стручтьака за меВународне односе, који или служе интересима своје или неке стране земАе или рат посматрају „безвредносно”, као једно од средстава меВународне политике. Они се пак не разликују од ранијих мислилаца пацифиста, који су своје нацрте стварали са жсаом да буду спроведени. То што су се старији налази махом заснивали на спекулацији, a новији покушавају да буду плод строгог посматрања, вероватно нИје био разлог што да тврдимо Да” се споАнополитичке "одлуке-доносе само на основу резултата научних истраживања, што очигледно ни je тачно. Исто тако ни околност да ни некадашњи ни садаппьи планови нису „реалистични" није довоано објашњење. У области наоружавања и других припрема за рат озбиљно се разматрају и најнестварнији планови и дају се средства за њих. Као што показује трка у космосу, неки жилверновски снови почшьу

(7) Упор. Ј. Gatung, A Critical Definition of Peace Research, Peace Research Supplements 1964, 6p. 2, exp. 4 и даље.